UBIJTE MENE I MUŽA SAMO SINA MI PUSTITE: Ispovest Dragice kojoj je OVK pobio najmilije, posle 18 godine preuzela je NJIHOVE KOSTI
Dragica Božanić iz Orahovca ostala je bez supruga Mladena i sina Nemanje. Na njihovu kuću su u noći između 17. i 18. jula 1998. pucali pripadnici OVK,
a potom ih odveli na nepoznatu lokaciju
Dragica Božanić (62), čiji su muž Mladen Božanić (u tom trenutku 49) i sin Nemanja (tada 16), kidnapovani u noći između 17. i 18. jula 1998. na području Drenice na Kosovu i Metohiji, a potom i ubijeni, kaže u razgovoru za Kurir da nikakva optužnica i presuda bilo kome ne može da zaceli rane koje su ostale.
Potvrđivanje optužnice protiv čelnika OVK, uključujući i Hašima Tačija, sada bivšeg predsednika takozvane države Kosovo, uzburkalo je duhove prošlosti. Veliki broj Srba s Kosova stradao je od čete kojom je Tači komandovao, ali porodice žrtava, koje se s tim bolom nose već 22 godine, ne raduju se sledu događaja - njihovih najmilijih nema i bol za njima, pre svega decom, ništa ne može da ublaži.
Božanićeva iz sela Opteruša, opština Orahovac, ostala je bez supruga i sina. I sama je bila zatvarana, ispitivana od OVK, ali za svoj život se, dodaje, nikada nije bojala. Brinula je tog jula 1998. samo da joj Albanci vrate maloletnog sina Nemanju, tek stasalog momka, kao i supruga, ali, nažalost, 8 godina kasnije, 2006, na graničnom prelazu Merdare, preuzela je njihove kosti.
- Te noći, 17. na 18. jul 1998, pripadnici OVK su satima pucali na našu kuću u selu Opteruša. Verujem da je povod bio dogovor koji je moj suprug imao s jednim odbornikom, Albancem, iz našeg mesta.
Taj Albanac je došao kod nas kući i ponudio mom suprugu da ukoliko njegovi - Albanci, dođu po nas, on pozove njega da ga zaštiti, a ukoliko naši - Srbi, dođu po njega, da on pozove mog supruga. Mislim da se to pročulo i da je zato došlo do napada na nas - kaže Dragica Božanić drhtavim glasom i nastavlja da opisuje tu kobnu noć:
- Moj suprug je pred jutro odlučio da se predamo i odveli su i nas i naše komšije na nepoznatu lokaciju, u neku kuću. Tu su razdvojili muškarce i žene. Stalno su nas sve naizmenično ispitavali i jednom prilikom sam rekla, molila te Albance koji su nas držali: „Ubijete mene i muža, samo mi pustite sina.“ U tom objektu smo bili danima. Za sve to vreme tri puta sam videla sina. Poslednji put smo sedeli na nekim panjevima i kad su ga odvodili, on me je pogledao i rekao tom što ga je odvodio: „Nemojte da mi dirate mamu.“ Eto kakav je bio moj sin!
Prema njenim rečima, žene su kasnije prebacili na druge lokacije, a supruga i sina od tada više nije videla. Albanci su je kao zarobljenika šetali po selima, a spasle su je snage međunarodne zajednice, koje su je prebacile u prostorije Crvenog krsta u Prištini.
- Na kraju sam završila u Vrnjačkoj Banji kod rođaka, a potom u Mladenovcu, gde i danas živim. Udruženje u Beogradu mi je 2006. javilo da su našli njihove (supruga i sina) kosti. Preuzela sam njihove kosti 2006. na prelazu Merdare i sahranila ih na Orlovači, u Beogradu, ali ne verujem da su to oni. Ostavila sam to na Bogu.
Božanićeva kaže da je za kidnapovanje i ubistvo njenog supruga i sina bio sudski proces na Kosovu, da su neki i osuđeni.
- Šta to meni znači? Oni će da izađu, a moj sin? - s tugom pita ova hrabra žena.
Kosti Mladena i Nemanje Božanića pronađene su u mestu Volujak kod Kline. Optužnica koja je podignuta protiv Tačija i ostalih čelnika OVK obuhvata mučenje 407 ljudi u 34 nelegalna pritvora na Kosovu i u Albaniji, od čega je najmanje njih 98 zverski ubijeno. Na spisku poprišta ubistava u optužnici, najviše žrtava - 24 - pronađeno je na lokaciji Volujak kod Kline, na kojoj su pripadnici OVK 1998. streljali otete Srbe.
Kurir.rs/Katarina Blagović