Tihomir Stanić važi za jednog od najboljih glumaca starije generacije, a osim u svom primarnom pozivu, oprobao se i kao producent.
Stanić je otkrio da i u najtežim trenucima svaki novi dan započinje novim optimizmom, a osvrnuo se i na finansijsku krizu koju je donela pandemija korona virusa. Osim toga, Stanić je objasnio i zbog čega su filmovi koje je on producirao kvalitetniji od filma koji je proglašen za najveći bioskopski hit u protekloj deceniji.
Mnoge vaše kolege otvoreno su govorile o finansijskoj krizi koju je donela pandemija. Kakvo je vaše iskustvo s tim?
- Spadam u grupu povlašćenih i srećnih koji su dovoljno radili pre pandemije i koji su imali dovoljno unapred ugovorenih poslova. Otkako je ukinuto vanredno stanje, radio sam na seriji, a nedavno sam imao premijeru komada. Znam da su mnoge moje kolege ugrožene, pogotovo oni ljudi koji nemaju stalni angažman. Veliko je pitanje koliko ćemo dugo mi, koji smo u radnom odnosu, moći da primamo plate.
Kakav je položaj glumaca u našem društvu?
- Publika vidi samo one koji su uspeli i to u glamuroznim trenucima, na premijama, na dodeli nagrada... Ti trenuci su retki u odnosu na sve one dane mukotrpnog rada na pripremanju uloga i sumnji u sebe. Ivo Andrić je rekao da je glumački poziv najteži i najbedniji od svih poziva i zato je glumcima potrebno da se u životu toliko provode, banče, jedu i piju, kao neki stalni osuđenici na smrt na belom hlebu. Društvo mora da povede računa o ljudima koji su sprečeni da rade svoj posao, ali ne treba pomagati svima, već samo onima koji su ugroženi.
Otvoreno ste govorili da ste zbog producentskog posla upali u velike dugove. Da li ste uspeli da ih vratite?
- Očigledno nisam dobar producent jer je to ozbiljna profesija kojoj je osnovni cilj profit. Nisam se rukovodio tim ciljem već sam imao druge ideje i hteo sam po svaku cenu da snimim određene filmove i zbog toga se dogodio taj disbalans. Sada vraćam producentske dugove od svojih honorara i to je sasvim u redu. Ne žalim se jer sam odgovoran za svoje postupke.
"Južni vetar" je proglašen za najgledaniji film u protekloj deceniji. Da li je to i naš najbolji film?
- Nije, pogotovo po mojim kriterijumima jer sam subjektivan. Filmove koje sam producirao i u kojima sam igrao smatram boljim i važnijim, i u tome sam želeo da učestvujem jer sam verovao da će doneti kvalitet. Potpuno je prirodno da ne mislim da je to najbolji film. Sa druge strane, bio sam u žiriju u Nišu kada smo Milošu Bikoviću dodelili grand pri za tu ulogu, a Miodragu Radonjiću nagradu za epizodu. Momci koji igraju u "Južnom vetru" su popularni, lepi, mladi i oni su za tu ciljnu grupu koja ide u bioskope. Mnogo je faktora zbog kojih je taj film ostvario takav uspeh.
Tokom karantina nisu radila pozorišta, a obustavljena su i sva snimanja. Da li ste se u tom periodu plašili za svoju budućnost?
- Ne, jer nikada ne brinem o tome. Budućnost je nešto što čovek sam kreira. Glumac sam više od 60 godina, pa čak i da više nikada ne igram, nema veze, naigrao sam se svega. Postoje neki drugi poslovi koje mogu da radim, postoji život van toga. Kako je svima, tako je i nama glumcima. Uvek smo delili sudbinu društva i zato se nikada ne žalim.
Jednom ste rekli da svaki novi dan počinjete sa novim optimizmom. Odakle ga crpite?
- Iz svesti da je život lep i neponovljiv. Imamo kratko vreme koje nam je dato i glupo je da ga trošimo očajavajući i mrzeći sebe i druge. Moguće ja da sebi učinite dan lepim, moguće je i druge da usrećite, samo treba rešiti. U teškim situacijama u kojima sam bio, crpeo sam optimizam i snagu iz radosti koju imaju moja deca kada se probude ujutru. Kada čujem njihovo: "Tatice!" i vidim oči pune nade i vere u život, shvatim da tako treba živeti.
BONUS VIDEO:
Kurir.rs/K.Đ/Alo