DR VERICA PETROVIĆ O IMUNITETU: Lekcija koju moramo da naučimo!
Priroda nam poklanja najbolje oružje u borbi protiv infekcija, pa i kovida. Uozbiljite se i iskoristite to - vaše zdravlje zavisi umnogome od vas samih
U trenutku kada se ceo svet bori sa pandemijom koronavirusa, značajno mesto zauzima adekvatan odgovor imunološkog sistema na ovu pošast. A kako se mi odnosimo prema njemu? Mnogima imunitet nije padao ni na kraj pameti dok nas nije sustigla korona. Lekcija koju konačno moramo da savladamo jeste da imunitet znači život. Zato - pamet u glavu! - Neprestano moramo da radimo na svom imunitetu i dok smo zdravi, a ne samo u situacijama kada se pojavi bolest. Tad može da bude kasno - poruka je čitaocima Lene dr Verica Petrović, specijalista opšte medicine.
MI SMO GLAVNI KRIVCI
Da li su problemi s imunitetom urođeni ili stečeni? - Imunitet je sposobnost organizma da se odbrani od različitih bolesti, virusnih, bakterijskih, gljivičnih infekcija i svih štetnih bioloških i hemijskih materija. Imuni sistem je najvažniji sistem koji posedujemo. On može da bude i urođeni (prirodni, nespecifični) i stečeni (adaptivni, specifični). Urođeni imunitet, prisutan u organizmu od rođenja do smrti, predstavlja našu prirodnu barijeru. Stiče se na osnovu antitela stvorenih u organizmu majke, koji se putem krvi prenose u bebin organizam. Stečeni imunitet u organizmu se razvija tokom života, stiče se tokom infekcija. Za razliku od urođenog, on pamti susrete sa neželjenim mikroorganizmima. Za stečeni imunitet su važni B i T limfociti, koji spadaju u bela krvna zrnca. Šta sve utiče na slabljenje imuniteta? - Oslabljen imunitet nije dovoljno efikasan da se bori protiv bolesti, usporavaju ga faktori koji zavise od nas samih. Na slabljenje imuniteta u najvećem broju slučajeva utiču naše loše navike, uglavnom su to: loša ishrana, stres, nedostatak sna, preteran fizički napor, nedovoljna fizička aktivnost, nedovoljan unos tečnosti, loša higijena, pušenje i konzumiranje alkohola.
NIJE SVEJEDNO
Koji simptomi ukazuju da nam je umanjena otpornost organizma? - Svaki organizam drugačije reaguje na promene. Narušavanje ravnoteže imuniteta ima za posledicu česte infekcije i prehlade, alergije, pa čak i maligne bolesti, hronični umor i iscrpljenost, herpes, ekcem, psorijazu, sporo zarastanje rana, suv nos, afte na sluzokoži usne duplje, gubitak apetita, opadanje kose, osećaj hladnoće. Kako možemo da proverimo imunitet? - Neprestano moramo da radimo na njemu i dok smo zdravi, a ne samo u situacijama kada se pojavi bolest. Pad imuniteta najizraženiji je za vreme hladnijih dana, jer naše telo troši dosta energije na zagrevanje. Ispitivanje imunološkog sistema započinje lekarskim pregledom, koji se sastoji od anamneze, kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza. Kada u ovoj situaciji treba da se javimo lekaru? - Kad osetimo prve simptome prehlade i gripa, temperaturu, ako imamo stomačni virus, bakterijske i virusne infekcije. To posebno treba da učine hronični bolesnici sa komorbiditetima, da se obrate svom izabranom lekaru, a ne da uzimaju preventivno, na svoju ruku, antibiotike i antivirusne lekove. Koliko je pad imuniteta opasan u doba korone? - Za borbu protiv korona virusa jak imunitet je prva linija odbrane. U trenutku kada se ceo svet bori sa ovom pandemijom, značajno mesto zauzima i adekvatan odgovor imunog sistema. Antitela su ključni deo naše imunološke odbrane i sprečavaju virus da uđe u ćelije tela. Ali pad imuniteta stvara preduslov i za mnoge druge bolesti. Koje bolesti utiču na pad imuniteta? - Dugotrajne hronične bolesti, gojaznost, operacije, česte infekcije, alergije, maligne bolesti, meningitis, encefalitis, sida, hronična bubrežna insuficijencija i druga oboljenja.
OVO TREBA DA URADITE
Kako sami sebi možemo da pomognemo? - Ojačavanjem imuniteta i to dovoljnim unosom proteina, vitamina D i cinka, vitamina i minerala, kojih ima u svežem voću i povrću, medu, propolisu, đumbiru. Hranite se zdravo, spavajte dovoljno, vežbajte redovno, odmarajte se povremeno. A kako lekar može da nam pomogne? - Imuni sistem ima zahtevan zadatak, da naše telo održi zdravim i otpornim. Međutim, postoje stanja kada to nije moguće i tada je potrebno otići kod lekara, to su: autoimune bolesti (imuni sistem greškom napada zdrave ćelije), imunodeficijencije (neadekvatan imuni odgovor), alergije. Preporučujete li danas svim pacijentima fizičku aktivnost? - Redovna fizička aktivnost doprinosi boljem zdravlju i jačem imunitetu, poboljšava funkciju kardiovaskularnog sistema, snižava krvni pritisak, utiče na telesnu težinu, štiti nas od mnogih bolesti, uključujući dijabetes, osteoporozu, pa čak i kancer. Osobe koje redovno vežbaju ređe obolevaju. Preporuka je umerena aerobna aktivnost najmanje 30 minuta dnevno (hodanje, planinarenje, trčanje, joga, biciklizam, plivanje....) i posebno je značajna za starije osobe i ljude sa pasivnim načinom života. Šta još savetujete čitaocima Lene, na šta posebno treba da obrate pažnju? - Imunitet je život. Kad ga neko ima, znači da ima otpornost na neku bolest, a imuni sistem je sistem u ljudskom organizmu koji je zadužen da stvara tu otpornost. Priroda nam je dala jako oružje za borbu protiv infekcija. Zato čuvajte svoj imunitet, kao i ostatak organizma. Moj savet je: umerena ishrana, redovna fizička aktivnost, lična higijena, manje stresa i više odmora.
UTICAJ ISHRANE I KONZUMIRANJE SUPLEMENATA
- Brz način života i ishrane ne obuhvataju i dovoljan unos vitamina i minerala u naš organizam, te ih je neophodno unositi putem dodataka ishrani. Unos vitamina D je od ključnog značaja u borbi protiv virusnih infekcija, zatim vitamina A, selena. Cink je veoma bitan mineral, sprečava umnožavanje virusa, a doprinosi povećanju broja limfocita. Antioksidansi (koenzim Q10) i beta-karoten su dobrodošli. Značajno je i unošenje beta-glukana u organizam, jer poboljšava rad imunološkog sistema. Savetujem i uzimanje toplih napitaka kako bi se podstaklo izlučivanje virusa iz organizma i sprečila dehidracija.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)