Jermenija je bila prinuđena da potpiše sporazum o prekidu rata u Nagorno-Karabahu da bi izbegla vojni kolaps, izjavio je jermenski premijer Nikol Pašinjan.
Ipak, Jerevan nema mnogo razloga za zadovoljstvo postignutim mirom.
Izgubili su kontrolu nad ogromnim delom Nagorno-Karabaha sporazumom u kojem je posredovala Rusija.
Rusija se nedeljama opirala mirovnoj ulozi dok nije postalo jasno da Azerbejdžan preti zauzimanjem celog Nagorno-Karabaha. Na kraju je to sprečeno, ali je Azerbejdžan ipak odneo veliku pobedu.
Prema sporazumu, Azerbejdžan će zadržati kontrolu nad zemljom koju je zauzeo tokom ovog poslednjeg sukoba, a dobiće i teritorije van Nagorno-Karabaha koje su do sada bile pod jermenskom kontrolom. Taj prenos kontrole će se odvijati u etapama.
Dogovoreno je da Jermenija vrati Azerbejdžanu region Kelbadžar do 15. novembra, a Lačin do 1. decembra. Takođe, Jermenija mora do 20. novembra da preda i delove Adgamskog i Gazahskog regiona Azerbejdžana koje trenutno drži.
Biće uspostavljen i takozvani Lačinski koridor širine pet kilometara koji će biti pod kontrolom mirovnjaka koje je poslala Rusija kako bi se obezbedila veza Jermenije i Nagorno-Karabaha.
Zanimljivo je da su ruski mediji najpre preneli verziju teksta sporazuma u kojoj je pisalo da će Jermenija imati kontrolu nad Lačinskim koridorom. Međutim, u zvaničnoj verziji koju je objavio Kremlj stoji da će Lačinski koridor "ostati pod kontrolom mirovnog konvoja Ruske federacije", prenosi sajt Meduza.
Lačinski koridor će tako biti jedina veza Jermenije i teritorije koju kontrolišu Jermeni u Nagorno-Karabahu.
U prividnom pokušaju pariteta predviđen je sličan, ali mnogo neodređeniji „koridor“ kojim bi trebalo da se Azerbejdžan poveže sa svojom enklavom Nakčivanom, koja se graniči sa Jermenijom, Iranom i Turskom. Ova tačka sporazuma je jedan od potencijalno najznačajnijih ishoda, jer je priroda takve azerbejdžanske veze kroz jermensku teritoriju i dalje nejasna i nedefinisana, pa postavlja potencijalno opasna pitanja o suverenitetu.
Sve u svemu, na kraju ispada da će jermenske vlasti kontrolisati oko trećine teritorije u odnosu na ono što je bilo de fakto njihovo još od devedesetih godina.
Ostao im je Stepanakert, glavni grad Nagorna, koji je pretrpeo teško granatiranje i iz koga je veliki broj Jermena već pobegao nakon što je ostao bez krova nad glavom.
Osim što je povratio teritoriju koju je izgubio u ratu s Jermenijom devedesetih godina, čini se da je Azerbejdžan takođe "skinuo sa stola" pitanja oko referenduma o odluci o budućnosti Nagorno-Karabaha, a ta pitanja su bila karakteristika mirovnih pregovora tokom protekle dve decenije.
Zbog potpisivanja sporazuma u Bakuu su zadovoljni, ali su u Jerevanu izbili nasilni protesti u kojima je pretučen predsednik parlamenta i izvršeni upadi u vladine institucije.
Kurir.rs/Gardijan/Sputnik