ZAŠTO U AMERICI MEDIJI PROGLAŠAVAJU POBEDNIKA PREDSEDNIČKIH IZBORA? Evo kako prikupljaju podatke i da li su nekad pogrešili
U danima nakon američkih predsedničkih izbora, a posebno nakon što je u subotu objavljeno kako je izabrani predsednik Džozef Bajden, u javnosti se počelo postavljati pitanje zbog čega mediji objavljuju ko je novi predsednik SAD-a.
To pitanje odnosno tvrdnju da mediji ne mogu proglašavati pobednika posebno je počeo naglašavati još uvek aktualni predsednik Donald Tramp, koji i dalje osporava rezultat izbora i tvrdi da je pobedio on pa dodaje kako izbori još nisu gotovi, kao i da je pokraden na izborima.
Ovo su bili jedni od najpraćenijih američkih izbora kako u SAD-u tako i u svetu, pa se isto pitanje počelo postavljati i kod nas. U međuvremenu je ugledna novinska agencija Asošijejted pres, koja objavljuje rezultate američkih izbora od 1848. godine, objavila opširan članak o tome kako je u SAD-u došlo do situacije gde prvi rezultate izbora objavljuju mediji.
AP objavljuje ko je pobednik od 1848. godine
Amerikanci su prošlog utorka održali 51 odvojeni izbor. Svaka država bila je izborna jedinica, a posebna izborna jedinica bila je u glavnom gradu, Vašington D.C.-ju. Svaki izbori imaju svoja, drugačija pravila, a nacionalna izborna komisija koja bi rekla svetu ko je pobednik u SAD-u - ne postoji.
Tako je objava medija jedini način da svet brzo i tačno sazna ko je novi predsednik.
Mediji u SAD-u od 1848. godine objavljuju tko je novi predsednik. 1848. godine je AP objavio kako je izborni pobednik Zakari Tejlor.
Kako se zapravo bira predsednik SAD-a?
Na osnovu američkog Ustava američkog predsednika biraju elektori, a sam proces počinje glasanjem po državama. No, to je proces koji traje nedeljama, a u međuvremenu su, dok traje prebrojavanje, mediji postali glavni igrači u prikupljanju i obradi informacija temeljem kojih dolaze do rezultata iz pojedine države, a na temelju tih rezultata na kraju objavljuju novog predsednika SAD-a, piše AP.
Dodaju kako se čini da su mnogi iznenađeni time zadnjih dana, a u mnoge ubrajaju i trenutnog predsednika Trampa. Podsećaju i na njegovu izjavu do koje je došlo nakon što su AP i drugi mediji objavili projekciju kako je novi predsednik SAD-a Džo Bajden.
Tada je Tramp na Tviteru upitao otkad mediji odlučuju ko će biti novi predsjednik. Podsetimo i da mu to nije smetalo kada je 2016. pobedio na predsedničkim izborima.
Kako je uopšte došlo do ovakvog sistema?
AP je u svom tekstu objasnio kako je uopšte došlo do ovakvog sistema objave rezultata. Napominju kako je pojam očekivanja rezultata u istom danu u kojem su sprovedeni izbori relativno nov te pojašnjavaju sistem izbora u SAD-u.
SAD ima elektore uglavnom zato što se verovalo kako će to garantovati da će neke države usvojiti nacionalni Ustav, kaže za AP Alex Kisar, stručnjak za glasačko pravo s Harvarda.
Kaže kako su se od Građanskog rata ruralni, a posebno političari s juga protivili davanju moći federalnoj vladi. Rano u istoriji SAD-a izbori su se odvijali više dana, a čak ni sve države nisu glasale isti dan što je s vremenom pak preraslo u to da se u svim državama glasalo isti dan, rekao je David Grinberg, istoričar i profesor novinarstva sa Univerziteta Rutgers. Jednom kada bi izbori završili, svaka država je birala svoje elektore, a oni bi pak glasali za kandidata koji bi dobio najviše glasova u toj državi.
Koja je uloga medija?
Uloga medija u proglašavanju izbora se razvila iz izveštavanja o vestima, ali uglavnom zato što Amerikanci nisu hteli da čekaju rezultate do sredine decembra.
Niko osim medija nije bio spreman prihvatiti rizik tabeliranja, kaže medijski analitičar Rik Edmonds. Dodaje kako Federalna izborna komisija reguliše neke aspekte izbora, ali ne tabelira glasove. Stoga je došlo do vakuma između rezultata pojedinih država i rezultata za kolektivnu odluku na nivou SAD-a.
AP kaže kako njihova uloga u prikupljanju broja glasova pa analizi tih podataka starija od Građanskog rata. Dodaju kako su američke televizijske mreže svoje analize počele da rade 1960-ih kada se odlučivalo o pobedniku između Niksona i Kenedija te kako su tada proglašavali pobednika po pobednika.
Ove godine je sve zakomplikovao koronavirus, zbog kojeg su ljudi glasali ranije ili poštom, pa je proces brojanja glasova u nekim državama trajao duže. Trka je bila tesna u nekim državama što je dovelo do toga da je pobednika nekih država bilo teže predvideti.
Velike mreže i AP su prošle subote objavile kako je novi pobednik Džo Bajden, četiri dana nakon izbora.
Kako se odlučuje?
AP pojašnjava kako u 50 američkih država imaju frilensere koje nazivaju “stringerima” koji prikupljaju glasove od službenika u svakom okrugu, odnosno podatke o glasovima. Drugi AP-ovi novinari podatke uzimaju sa veb stranica pojedinih država ili okruga, kao i iz baza podataka federalnih država.
Mediji širom sveta podatke prenose od AP-a dok analitičari i urednici deska za odlučivanje u AP-u gledaju broj glasova pa ga kombinuju sa demografskim podacima, istorijom glasova i statistici o glasanju. Temeljem svega toga proglašavaju pobednika.
U subotu je tako AP proglasio Bajdena pobednikom izbora nakon što je osvojio Pensilvaniju, što mu je dalo više od 270 potrebnih glasova elektora.
Velike mreže su u međuvremenu ugrubo pratile istu projekciju i koristili ili podatke AP-a ili druge glasove kako bi odlučili. Kisar kaže kako je bonus toga da država ima slobodne medije koji ovo rade ujedno i to što su mediji nezavisni i slobodni, makar u teoriji.
Ipak dodaje kako to ne daje službeni status nekome, odnosno odabranom predsedniku.
Šta ako pogreše?
AP dodaje kako je grešaka ponekad bilo. 1948. je tako Čikago dejli tribjun na naslovnici objavio kako je Truman izgubio izbore temeljem ranih podataka. Projekcija je bila prerana, a Truman je otada osporavao ankete.
2000. godine, velike TV kuće i AP objavili su kako Floridu osvaja Al Gor, demokrata, i to oslanjajući se na ankete s izbornog dana. Kako su glasovi dolazili, sve se promenilo. TV kuće koje su proglasile da je Buš pobednik kasnije su povukle svoje projekcije. Ispostavilo se da je trka pretesna za odluku.
Više od mesec dana kasnije sve je završilo na Vrhovnom sudu koji je naredio prebrojavanje, a Buš je osvojio tesnu pobedu.
Šta je s pravnim pitanjima?
Trampova kampanja poručila je da će podneti tužbe u svim državama koje je Bajjden osvojio. Glavni državni advokat Vilijam Bar, kojeg je imenovao Tramp, odobrio je federalnim tužiocima širom SAD-a da istražuju navode o prevari ako ih imaju i to pre nego što elektori glasaju.
AP dodaje kako oni i takve tužbe uzimaju u obzir kada proglašavaju pobednika neke države. Trampov advokat, Rudi Đulijani, održao je konferenciju za medije u subotu na kojoj je govorio o prevarama. Održao ju je između seks šopa i krematorijuma, na parkingu koji je Trampova kampanja pogrešno rezervisala i upravo tamo je bio kada su mu mediji rekli da je Biden pobedio, nakon što je osvojio Pensilvaniju.
Tada je rekao kako mediji nemaju zvaničnu ulogu u proglašavanja rezultata izbora.
“To je tačno”, kaže AP i dodaje kako je Edmonds rekao da on očekuje kako će se praksa ovakvog proglašavanja nastaviti jer je postala praksa. Dodao je i kako smatra da će mediji samo uvesti nove metode kojima će doći do još preciznijih rezultata.
“Ne vidim zašto takav sistem ne bi funkcionisao”, zaključuje Edmonds za AP.
Kurir.rs/Index.hr