Obolelima od korone tokom odsustva sa posla po zakonu se isplaćuje 65 odsto zarade, a poslodavci mogu da odluče da to bude i cela plata.
Vlada Srbije je početkom aprila preporučila poslodavcima da promene akta kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđenog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, zarada bila isplaćivana u celosti, ali je odluka o visini plate, ipak, na poslodavcu.
U Uniji poslodavaca Srbije je rečeno da isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije zvanično obavezujuća, ali da je poslodavcu data ta mogućnost.
Inače, Zakon o radu predviđa obavezu poslodavca da za vreme privremene sprečenosti za rad u prvih 30 dana odsustva zaposlenog isplati najmanje 65 odsto prosečne zarade.
Prosek se računa u prethodnih 12 meseci sa mogućnošću da se isto pravo utvrdi u većem iznosu kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
Vlada Srbije je preporukom poslodavcima, koja je još na snazi, obuhvatila i bolovanje koje je nastupilo kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest kovid, naložena mera izolacije ili samoizolacije.
- Odsustvo sa rada se dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova...) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznakom) u skladu sa zakonom - navodi se u zaključku Vlade Srbije.
Iz Ministarstva rada ranije su ranije da ovaj zaključak Vlade Srbije nije vremenski ograničen na period vanrednog stanja.
Kako su objasnili, nema smetnji da poslodavci, svojim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, urede veću naknadu zarade za slučaj odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, od naknade koja je uređena Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Počasni predsednik UPS Nebojša Atanacković kaže da isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije obavezujuća već da je to mogućnost.
Objašnjava da sve, ipak, zavisi od slučaja do slučaja, imajući u vidu različitu poslovnu kulturu u kompanijama. Navodi da je ranije bilo dosta zloupotreba korišćenja bolovanja te da su zato poslodavci bili oprezni.
Atanacković kaže, međutim, da sada ima primera da poslodavci isplaćuju celu platu i kad radnici otvaraju bolovanje i zbog drugih zdravstvenih problema, a ne samo zbog korona virusa.
(Kurir.rs/Tanjug)