EVROPSKA ŽARIŠTA SU DOSTIGLA VRHUNAC: U ovim zemljama polako splašnjava rast broja novozaraženih, a evo šta se dešava u Švedskoj
Ako se pogleda šira epidemiološka slika u Evropi, koja je iznova postala svetsko žarište korone, čini se da je u nizu zemalja pod najžešćim napadom virusa brzina širenja zaraze splasnula, dosegnula vrhunac ili je čak krenula putanjom pada.
Blumberg je tako kao jednu od glavnih priča objavio rast broja novih slučajeva splašnjava u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj.
Najteže pogođene zemlje, piše Blumberg, poput Belgije, Holandije i Češke zabeležile su vrlo značajni pad dnevnog broja, piše Jutarnji.
Na primer, Belgija je prema zadnjim podacima zabeležila 4.300 slučajeva u danu, a pre samo dve sedmice brojali su po 20.000 novozaraženih.
No, opterećenost zdravstvenih sistema u celom nizu evropskih zemalja i dalje je vrlo visoka. Ako bi se Evropi pribrojila Rusija, onda je smrtnost u sedmici od 8. novembra porasla 44 odsto.
Čak i pojedine velike zemlje blizu su maksimuma predviđenih kapaciteta za obolele od kovida-19. No, s obzirom na usporavanje rasta ili čak pad broja slučajeva, i problem s bolničkim kapacitetima bi se u nedeljama koji dolaze trebao relaksirati.
Možda će biti najzanimljivije pratiti epidemiološki razvoj u Švedskoj, zemlji koja je u prvom delu godine trpela žestoke kritike pobornika čvrstog lokdauna (zaključavanja).
I Švedska je nakon 20. oktobra počela da beleži značajni rast dnevnog broja slučajeva, a čini se da su već oko 5. novembra doživeli vrhunac s 4.766 slučajeva u jednom danu, no neizvesno je jesu li dosegli vrhunac.
Ono što je važnije za primetiti u Švedskoj jeste da su uspeli zadržati smrtnost na vrlo niskom novou.
Kurir.rs/Radio Sarajevo