Milana Marića je protekle nedelje magazin El proglasio za glumca godine. Žiri je posebno pohvalio njegovu ulogu tajnog agenta Lazara u seriji "Državni službenik", čije emitovanje se završilo protekle nedelje na Superstar televiziji. U razgovoru za Kurir Milan otkriva planove vezane za nastavak ove priče, ali govori i neizbežnoj koroni i kako uspeva da se sačuva.
Završeno je emitovanje serije "Državni službenik". Kakve su vaše impresije?
- Veoma sam zadovoljan kako su ljudi prihvatili seriju i mislim da se naš trud isplatio. Naravno, podigli smo lestvicu, sada moramo dalje.
Da li je pravda prema Lazaru zadovoljena?
- Pravda je spora, ali dostižna. Što se tiče druge sezone, pravda je samo delimično namirena.
Hoće li biti nastavka?
- Svakako bi trebalo očekivati treću sezonu.
Nagrađeni ste prošle nedelje od magazina El za glumca godine. Koliko je stil generalno važan za glumca?
- Suštinski, ja nisam neki modni frik, iskren da budem, niti ulažem u to. Moguće da je to mana, ne hvalim se time, ali ja uvek mislim da ono u čemu se najbolje osećaš, to je suštinski i najbolje za tebe. Što se tiče glumaca, mislim da je sve to individualna procena kome je šta koliko bitno. Svako za sebe procenjuje šta mu je najbitnije.
Da li se isto stilski oblačite privatno i poslovno?
- Moj posao nije kancelarijski posao ili voditeljski, u mom poslu se predaješ kostimografima, a do sada sam stvarno imao sreće da radim sa fenomenalnim kostimografima.
Završava se snimanje serije i filma o Tomi Zdravkoviću. Šta sada kažete sa ove distance o Tomi, tom životu i Jugoslaviji iz tog perioda?
- Uvek je nezahvalno pričati o ulozi dok je još nisi završio ili dok je sveže završena, zato što si nekako, dok si ti unutra, tj. u tome, užasno subjektivan i ne možeš da budeš objektivan. Pravac kojim sam se ja vodio bio je da sve istorijske likove koje sam igrao nekako provučem kroz sebe, da suštinski to budu neki moji ljudi, da to bude moje viđenje Tome Zdravkovića. Želeo sam da uzmem to što ja mislim da je najspecifičnije za tog čoveka i da se ja prilagodim tome, ali da bi on bio živ, to nekako mora da diše kroz mene.
Godina se bliži kraju i vama je, mogli bismo reći, bila veoma uspešna... - Godina 2020. je užasno specifična, i jeste teška i užasno nezahvalna. Protekla mi je kao i većini - u nekoj dozi neizvesnosti, straha, zapitanosti šta se ovde dešava sa nama, kada će doći kraj svemu ovome, da li ćemo se vratiti prethodnom životu i čemu se to vraćamo na kraju krajeva. Jedina dobra strana godine jeste to što smo mogli da preispitamo šta je to sad za čime mi patimo - da li su to samo izlasci i grljenje i da li smo mi možda doveli do ovoga. Pitanje je isto - da li mi negde grešimo u svemu ovome i šta je to čemu želimo da se vratimo. S druge strane, mislim da je isto tako dobro što smo imali zaista vremena da preispitamo odnose, da ostanemo malo i sami sa sobom, da preispitamo sebe, šta ćemo sami sa sobom u ovoj ovakvoj godini, šta ako sve ovo potraje još godinu dana, dve, deset ili zauvek. Da li je izdrživ taj koncept života koji smo prihvatili, a to je previše zabave sa svih strana, izlasci, kafići, druženja, brzinska prijateljstva, brzinski odnosi, telefoni, aplikacije, društvene mreže. Sve je to način koji služi da izbegnemo suočavanje sa sobom. Mislim da je ova godina baš dobro poljuljala taj koncept.
Kurir/ Maša Kostić, Foto: EPA