DODELJENA NAGRADA KNJIŽEVNOG KLUBA BAGDALA: Prsten despota Stefana Lazarevića akademiku Ljubomiru Simoviću
Književni klub “Bagdala” je, u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, uručio prestižnu nagradu Bagdalin prsten “Despot Stefan Lazarević” akademiku Ljubomiru Simoviću za sveobuhvatno književno delo, a manifestaciju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije. Svečanosti u SANU prisustvovali su predsednik SANU Vladimir Kostić, akademik prof. dr Jovan Delić i predsednik i potpredsednik KK “Bagdala”, Nebojša Lapčević i Milan Vučićević.
"Delo našeg laureata, akademika Ljubomira Simovića, kome Bagdala dodeljuje Prsten Despota Stefana Lazarevića, pripada samom vrhu naše današnje književnosti. Razuđenost njegovog stvaralačkog opusa je višestruka: od poezije, proze, esejistike, drame, likovne kritike, putopisa, prevoda, do priređivača mnogih naučnih zbornika i drugih aktivnosti značajnih za srpsku kulturu.Treba odmah reći da se u sveukupnom stvaralačkom opusu ovog dela nalazi poezija, čije će unutrašnje koheziono jezgro, ovom trenutku srpske književnosti dati njene najvrednosnije tokove", izjavio je pesnik Ljubiša Đidić, predsednik žirija.
Kada je 1958. objavio prvu knjigu pesama "Slovenske elegije", srpska književnost je mogla da nasluti da će ovaj autor izvornost i lepotu srpskog jezka ubaštiniti u svoje najmoćnije duhovne plodove koji će se nastaviti u daljem bogatom opusu zbirkama: Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi(1967), Vidik na dve vode (1980), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici(1983) Istočnice(1983) i dr.Iste vrednosnice kvalifikuju i njegove drame Hasanagnica (1973), Čudo u Šarganu (1974), Putujuće pozorište Šopalovići (1985) i Boj na Kosovu (1984), prozu Užice sa vranama (1996) ili Snevnik (1998)…
Duboko utemeljen u svoje vreme, Simović će proći kroz nekoliko ratnih strahota u kojima će se rvati sa pripitomljavanjem zla (pomenimo samo njegovu Baladu o Stojkovićima, užasne prizore smrti iz Užica sa vranama ili u dramskim prizorima u Šopalovićima ili Čuda u Šarganu).
Ako je s jedne strane u ovoj poetici strujalo osećanje himničnosti kojim se kliče i slavi život, lepota i ljubav, makar u malim stvarima a velikim doživljajima, s druge strane su elegične slike koje sve to poništavaju u mnogo većim razmerama zala i nesreća. Tako bi Simovićev mit o svetu, ovde kondenzovan, u njegovom iskustvu bio mit čoveka koji je rasvetljavao sredinu 20. i početak 21. veka. Sa osećanjem „vremena ispalom iz zgloba“ što nagoveštavaju i neki njegovi britki naslovi Vidik na dve vode, Duplo dno, Igla i konac, Galop na puževima, Guske u magli…
Đidić je izjavio da kada akademika Simovića Kruševac, preko “Bagdale”, venčava Prstenom Despota Stefana Lazarevića, "mi se podsećamo da je na stranicama 'Bagdale' sarađivao tokom našeg 60-to godišnjeg kontinuiteta".
Kurir.rs/Ž. M.