Skelet žene sa okružen sa 1.789 ljudskih kostiju

MEKSIKO SITI - Meksički arheolozi saopštili su da su na lokalitetu Temlo Major u Meksiko Sitiju pronašli neobičnu grobnicu sa skeletom mlade žene koji je okružen gomilom od 1.789 ljudskih kostiju.

Arheolozi su grob pronašli na dubini od pet metara ispod površine, na nalazištu koje se smatra najsvetijim mestom actečkog glavnog grada.

Nacionalni institut za antropologiju i istoriju saopštio je da je ovo otkriće prvo te vrste i dodao da Acteci nisu, kada je reč o sahranjivanju vladajuće klase, masovno žrtvovali ljude ili ponovo sahranjivali kosti.
Arheolog sa Univerziteta Floride Suzan Gilespi, koja nije član tima, rekla je AP-u da je otkriće "bez presedana za actečku kulturu".

Ona je objasnila da su arheolozi, kada su Maje sahranjivale žrtvovane sa plemstvom, pronalazili cela tela, a ne gomile različitih tipova kostiju kao što je ovde slučaj. I, osim u specijalnim okolnostima, Asteci su mahom kremirali članove elite u periodu od 1325. do dolaska Španaca 1521. "Iako su tela žrtvovanih pronalažena na grobnim mestima elite u Mezoamerici, ostaci actečke elite retko kada su pronalaženi", rekla je ona.

Institut je saopštio da se na nekim kostima - uglavnom ključnjači - mogu videti zarezi koje je mogao da napravi nož za žrtveno vađenje srca, ali da se ne čini da su ti ljudi žrtvovani na mestu sahrane jer su im kosti razdvojene.

Stručnjaci su na jednoj gomili pronašli lobanje sedmoro odraslih i troje dece, na drugoj gomili su bile dugačke kosti, a rebra na trećoj, Antropolog Perla Ruiz, koja je i vođa tima, smatra da su kosti možda prenete iz druge grobnice i ponovo sahranjene sa ženom. Iako su neke kulture centralne Amerike ponekad preseljavale kosti u znak obožavanja predaka, Acteci to, koliko se zna, nisu radili.

Grob najverovatnije potiče iz perioda od 1481. do 1486. godine. Templo Major - plato sa više actečkih hramova - građen je generacijama, a na njemu su arheolozi pronašli još jedan neobičan nalaz - "sveto drvo", odnosno hrastovo deblo postavljeno na maloj okrugloj platformi u blizini groba i na ivici kompleksa. Drvo je nekoliko decenija starije od grobnice.

Acteci su verovali da drveće ima veliki duhovni značaj.
Arheolog Instituta Raul Barera kaže da je možda reč o četiri sveta drveta koja su, prema verovanju Acteka, držala nebo ali Gilespi smatra da je pre reč o drvetu ili deblu koje se koristilo za godišnje ceremonije.

"Čini mi se da je tamo stajalo neko vreme, možda za neku specijalnu ceremoniju ili kao deo određenog svetog pejzaža, ali da je posle napušteno kako se upotreba tog ograničenog svetog prostora menjala", rekla je ona.
Barera je rekao da je deblo, najverovatnije namerno, prepolovljeno.