Mario Plazibat bivši je ovisnik o heroinu. Njegov put do izečenja bio je dug i težak. Danas radi u jednoj humanitarnoj organizaciji i pomaže zavisnicima ali i njihovim roditeljima.
Mario je rekao da, kada se govori o zavisnosti mladih ljudi, najčešće se ona povezuje s lošim porodičnim uslovima, nedostatkom ljubavi i pažnje, nasiljem, siromaštva i naglasio da većina zavisnika potiču iz nesređenih porodica, ali ima i onih koji su vaspitavani i sa mnogo ljubavi.
"Najvažnije mi je bilo kako da ću doći do droge, ovo ostalo ništa. Hoću li povrediti roditelje, prijatelje. preći preko leševa, nekome urasti zadnji dinar. Droga u vama ubije ono ljudsko što imate", počeo je priču Mario.
On je ispričao i svoju priču. Zbog kompleksa manje vrednosti počeo je da eksperimentiše sa s marihuanom.
Mario je istaknuo da je upravo on dete grada, rođen u Zagrebu, ima sestru, a roditelji su mu pružali mnogo pažnje i ljubavi, ali već kao tinejdžer počeo je da eksperimentiše s lakšim drogama.
- Počeo sam u osnovnoj školi jako puno mucati, imao sam debele naočale, bio sam debeljuškast. Jednostavno sam imao komplekse. Priklonio sam se dečacima koji su se bavili sitnim krađama, markiranjima, eksperimentisali s alkoholom. Osećao sam se super, odgovaralo mi je to društvo, osećao sam se kao da pripadam tom društvu. I onda je tu krenulo - rekao je Mario.
Onda je počeo odlaziti da ide na tehno zabave i tu je probao ekstazi i LSD, jer se na takvim drogama čovek oseća jak i moćan. Naravno, s današnjim iskustvom zna da je to bila prevara. Nakon nekog probao je i heroin.
- Sve dok jednom nije bilo psihoaktivnih supstanci koje smo mi tražili i jedan dečko mi je rekao da ima heroin. Rekao sam, pa što sad, nije bilo ničega, dobro hajde heroin. Od povremenog uzimanja heroina je došlo do svakodnevnog uzimanja heroina. To je sredstvo kada se i ne okreneš, već kontroliše tebe. I nađeš se u krugu zavisnilka - naglasio je.
Mario je rekao da je mnogo godina bio zavisnik, ali da to niko nije primetio, jer je znao da manipuliše i dobro krije probleme.
- Uvek sam bio popeglan, opran, mirišljav. Radio sam, imao sam devojke koje nisu imale veze sa zavisnošću - poručio je.
Zbog droge pati cela porodica
Dodao je da mu je bilo najvažnije da nabavi drogu, bez obzira na porodicu. Mario je, ističe, krao, preprodavao drogu, ali i povredio svoju porodicu. Prema njima je bio bezobrazan, svađao se i psihički ih uništio. Dodaje da je u svojim dilerskim danima mnogo ljudi i navukao na drogu. Na lečenje je išao mnogo puta, ali samo da zadovolji porodicu, premda je znao da će nastaviti s drogiranjem čim izađe iz bolnice.
"Ako ne nađeš smisao - pasćeš kad-tad"
Ipak jednog dana ipak je odlučio da potraži pomoć, i to u Domu za ovisnike "Zajednice Susret". Onde se postupno "skidao" s terapija i počeo je pronalaziti pravi put u životu. Borio se sam sa sobom i svojim ovisničkim mozgom jer, kako kaže, najteža je psihička kriza.
- Najteža je psihička kriza, i to treba napraviti. Izađeš napolje i onda kreće prava borba i treba pronaći smisao. Ako ne nađeš smisao - pasćeš kad-tad - poručio je Mario.
- Upoznao sam osećaj koji je iznad svega. Bio sam jako sebičan u životu i nikad nisam mogao da zamislim da bi ja mogao dati život za nekoga. Onda dobiješ neku emociju da bi dao život za nekoga, za to dete koje zavisi od tebi, koje je zapravo tvoja slika, deo tebe i znaš da sve što si prošao u životu da je zbog toga vredilo. Da je to nagrada za sav trud koji sam uložio u sebe, što nisam odustao u nekim trenucima kad bi mnogi odustali. Borio sam se rukama i nogama da zadržim taj osećaj. To je moj smisao, danas mi je smisao to dete, naglasio je.
U drogiranju nema srećnog kraja
Mario danas, na dan kada se obeležava Mesec borbe protiv zavisnosti, poručuje mladima da se ne upuštaju u eksperimentisanje s drogama, pa ni s onim lakšim, jer sve one vode do velike zavisnosti. Naglasio je kako je on jedan od velikog broja zavisnika koji se uspeo izvući iz pakla droge.
- Jako mnogo njih ne uspije, mi ovde imamo fascikl s imenima koji su preminuli, koji su se predozirali, umrli u snu, koji su nađeni negde, ubili se. Znači, u drogiranju nema srećnog kraja, ne postoji srećan kraj u drogiranju. Ko god se drogirao - zna se kako je završio. Droga ti da sve, ali ti uzme sve i više je ne kontrolišeš. Niko nikada nije uspeo da se iskontroliiše, poručio je Mario.
kurir.rs