Donald Tramp je pobedio, kakvi god rezultati izbora da budu. Nasleđe njegovog predsedničko mandata ostaje netaknuto, jer je obnovio entuzijazam za nacionalizam širom sveta, ali njegov stvarni uticaj je ostao u senci smešnih optužbi za rasizam.
Dok sudbina američkih predsedničkih izbora zavisi od tužbi podnetih za izborne prevare, predsednik SAD Donald Tramp je već pobedio, ko god da se useli u Belu kuću, piše u autorskom tekstu za RT američka novinarka i analitičarka Samanta Čeng.
Trampovo trajno nasleđe je populistički, nacionalistički pokret koji je on „zapalio“ 2016. godine. Ta koalicija raste iz dana u dan, i u SAD i van njih, a nastaviće da se širi i dugo pošto on napusti Belu kuću, piše američka novinarka.
Ona to objašnjava citatom čuvenog francuskog pisca Viktora Igoa, da „ništa nije snažnije od ideje čije je vreme došlo“.
„Ta ideja je populistički nacionalizam. Mejnstrim mediji (koji su dominantno levičarski), besno su napadali nacionalizam i populizam kao rasistički. U stvarnosti, nema ništa rasistički u tome da budete ponosni na ono što jeste i odakle potičete. Zbog toga Trampove pristalice sa entuzijazmom mašu američkim zastavama, na kojima slave i svoju zemlju“, piše Čeng. Ona objašnjava da zbog toga patriotski nastrojeni ljudi i u drugim državama podržavaju Trampa, jer je on s naglašavanjem proglasio da je OK biti ponosan na svoju naciju.
„Biti patriota ne znači da ne volite druge zemlje. To znači da respektujete suverenitet svake nacije i priznajete da oni imaju isto pravo da budu ponosni na ono što jesu kao što i vi imate“, navodi novinarka.
Decenijama su zapadne nacije bile učene da se sramote svoje istorije, tvrdeći da su bili rasisti, piše Čengova.
Trampa su 2016. godine izabrali obični Amerikanci, a ne elitističke i snobovske grupe.
„Sa druge strane, takva mržnja prema sebi nije prisutna u zemljama Bliskog Istoka, Azije ili Afrike, iako neki regioni u tim delovima planete imaju mnogo goru istoriju otvorenog rasizma. Predsednika Trampa je 2016. izabrao pokret koji su predvodili obični Amerikanci, ne snobovske, elitističke grupe u zagrljaju sa močvarom vašingtonskog establišmenta i sa holivudskim zvezdama“, kaže američka novinarka.
Trampove pristalice bile su zgađene decenijskom američkom potčinjenošću globalističkoj agendi, koja je podrazumevala da su svi belci rasisti, svi ljudi sa drugom bojom kože bespomoćne žrtve i da svi treba da zavise od države koja će da rešava njihove probleme, navodi Samanta Čeng.
„Ovaj pogrešan i rasprostranjen način razmišljanja, podstakao je širenje rasnih animoziteta, dovodeći do uspona militantnog, anti-belog, anti-policijskog pokreta „Black Lives Matter“ (BLM). Mediji su neumorno krivili Trampa za nerede koje je BLM izazvao širom Amerike. U stvarnosti, rasna podeljenost je gajena decenijama. Tramp je bio samo katalizator za obelodanjivanje vulkanske erupcije koja je tinjala ispod površine“, kaže američka autorka.
Kako piše, „mediji su podržavali destruktivne nemire, istovremeno ismevajući belce kao rasiste ukoliko su se usudili da se zapitaju o marksističkoj naravi BLM“.
„Međutim, brojni afroamerički komentatori su govorili da rasna ozlojeđenost postoji na obe strane. Samo pitajte advokata i stručnjaka za politiku dr Kerol Svejn. Ona tvrdi da je nacionalistički pokret u Americi započeo da dobija na zamahu 15 godina pre nego što je Tramp postao predsednik. Ona je predvidela uspon nacionalizma u svojoj knjizi „Novi beli nacionalizam u Americi“ iz 2002. Ona je ukazala da beli nacionalizam nije isto što i bela supremacija, iako levičari i njihovi mediji namerno mešaju te dve stvari“, piše Samanta Čeng.
Objašnjava da je Svejnova razlikovala nacionalizam po tome što ljudi koji su mu skloni nisu ispoljavali rasno nasilje ili koristili rasne epitete, ali su osećali kako su prava belaca ugrožena i da niko nije slušao njihove pritužbe.
„Kerol Svejn je rekla kako se beli nacionalizam razvio jer su belci bili marginalizovani i obespravljeni, nakon decenija afirmativnih akcija i drugih programa koje je država sprovodila u korist manjina.
Mediji i akademska zajednica pogoršali su situaciju tako što su neprestano sve belce smatrali rasistima, tvrdeći da nemaju pravo ni na šta da se žale jer su „privilegovani“. Međutim, kada pogledate oko sebe, ima mnogo siromašnih i obespravljenih belaca“, kaže autorka.
Beli nacionalizam raste jer belci uskoro više neće biti većinska rasa u SAD, kaže Čengova i dodaje da se treba zapitati, da li će društvo belcima, kada postanu manjina, dozvoliti da se stalno žale i traže poseban tretman.
„Ali ovo ćete teško čuti usred kakofonije antitrampovske buke kojoj smo stalno izloženi. Takođe će biti potcenjene ove vrlo stvarne promene u američkom političkom pejzažu, na koje je sve uticao Tramp“. navodi američka novinarka i dodaje koje su to promene:
„Pristrasnost medija je jasno otkrivena i njihova kredibilnost je desetostruko umanjena. Prema nedavnom Galupovom istraživanju, čak 94 odsto Amerikanaca ne veruje medijima. Verovanje Amerikanaca u integritet američkih izbora smanjeno je usled sve većih dokaza o alarmantnim nepravilnostima i nedostatku transparentnosti u prebrojavanju glasova. Takođe, Demokratska stranka je usitnjena i moguće je da se zbog sveopšte podeljenosti „kuva“ i građanski rat. Na primer, demokratska kongresmenka Eliza Slotkin, čiji je okrug glasao za Trampa 2016. i 2020. godine, rekla je da neće podržati Nensi Pelosi kao predsednicu Senata“, tvrdi Samanta Čeng.
Kako kaže, na osnovu svega toga, jasno je da je teško dokazati kako je Tramp zaista izgubio, čak iako rezultati izbora budu govorili drugačije.
Kurir.rs/Sputnjik