Jovo Stanisavljević jedan je od najčuvenijih razbojnika, a krio se u visokom društvu
Kada se 1991. u bioskopima pojavio film „Čaruga”, svi su se odjednom setili jednog od najopasnijih hajduka Kraljevine Jugoslavije.
Jovo Stanisavljević, kako mu je bilo ime, godinama je harao Slavonijom predstavljajući se kao „slavonski Robin Hud” i njegovo ime je dugo izazivalo strah i trepet.
Dezertirao
Stanisavljević je rođen 1897, navodi se, u selu Bare, u srpskoj porodici. Imao je tek 18 kada ga je Austrougarska regrutovala i poslala na front. Tamo mu se i nije dopalo, pa je falsifikovao za sebe oficirska dokumenta i vratio se u Osijek. Pred kraj rata ubija čoveka. Kad je lokalni knez pokušao da ga uhapsi, Čaruga je ubio i njega, proglasivši ga za „izrabljivača naroda”! Oktobarska revolucija već je buknula u Rusiji, u modi je borba protiv bogataša, i Čaruga seoskog kneza ubija uz povik: „Pravda je zadovoljena!”
Hajdukovao je kad je bila sezona, van nje je dolazio u grad i živeo pod lažnim imenom. Nekad kao bogati trgovac, nekad kao liferant.
Izbegavao je patrole dugo, ali je na kraju uhvaćen, zajedno sa drugom iz bande Pavlom Prpićem, osuđen je na vešanje. Pred oko 3.000 ljudi obešeni su 27. februara 1925. u Osijeku. Jutro uoči vešanja sa Čarugom je u ćeliji proveo reporter Politike Predrag Milojević.
„Kao i sinoć, Čaruga je bio veseo i raspoložen. Čim me je spazio, pružio mi je ruku i na moje pitanje kako se oseća, odgovorio je ljubazno:
- Osećam se jako sjajno. Spavao sam dva sata kao zaklan... Ili - dodao je kroz smeh - ako hoćete, kao obešen...
- Krvniče, činite svoju dužnost - izusti predsednik.
Kad ga dželat uhvati za mišku, on se trže, poblede još više, ali se brzo pribra i reče kroz smej g. Mauzneru:
- Klanjam se, gospodine!
Stisnuo zube
Kad su ga penjali na vešala, on se i dalje smejao i govorio nešto žandarmima.
- Sad! - viknu dželat.
Čarugine usne, razvučene u smej, zgrčiše se i u ustima mu se pokazaše krupni zubi, od kojih su neki bili zlatni, čvrsto stisnuti.
Još sinoć, pričao je tamničaru da će tako stisnuti zube da mu ne bi jezik ispao."
Kurir.rs/ Autor Andrija B. Ivanović Foto: Arhiva