MOGAO SAM DA BUDEM HARMONIKAŠ Porodična tragedija odredila je život patrijarha Irineja: Majka nije htela ni da ga ŠALJE U ŠKOLU
Patrijarh Irinej preminuo je juče u 90 godini. Vest da je umro patrijarh Irinej stigla je nakon 15 dana teške borbe sa korona virusom koju je poglavar SPC izgubio nakon što mu se drastično pogoršalo zdravstveno stanje.
Na čelu Srpske pravoslavne crkve bio je poslednjih deset godina, a u januaru 2020. je obeležio je 60 godina monaškog, 45 godina episkopskog i 10 godina patrijarškog staža.
Jedan od najvećih spomenika, koje je ostavio za života, jeste veliki broj obnovljenih i izgrađenih hramova i manastira u celoj niškoj eparhiji gde je služio 34 godine. To je bilo prvi put posle 120 godina da se obnove i grade sprske svetinje u tom kraju.
A sve je počelo spletom nesrećnih okolnosti, kad mu je, dok je imao svega šest godina, nastradao otac.
Da je put koji je vodio mogao da bude drugačiji rekao je za dokumentarni film Srpske pravoslavne crkve. Otac mu je bio harmonikaš i da nije nastradao kad je Miroslav imao svega šest godina sigurno bi ga uveo u muzičke vode.
- Ja sam kao dete imao svoju malu harmoniku. Međutim, kad je otac tragično nastradao, 1936. godine, majka je prodala i njegovu i moju harmoniku. Tako time čini kraj tom poslu - prisetio se patrijarh Irinej.
Majka je nameravala da ga ostavi na imanju, a da u školu krene njegov mlađi brat. Ipak, upisao je gimnaziju, jer brat nije pokazivao interes za učenjem.
Patrijarh je dodao da je njegova majka utehu kad je postala udovica našla u bogomoljačkom pokretu što je naposletku tada mladog Miroslava usmerilo na put ka veri. Počeli su rano da odlaze u crkvu i ne samo to, nego su vremenom postali i veoma bliski sa sestrama iz manastira Jovanje.
- Postali smo kao jedna kuća - rekao je patrijarh.
Nakon teologije otišao u vojsku
Patrijarh Irinej rođen je u selu Vidova kod Čačka 28. avgusta 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio je ime Miroslav.
U rodnom selu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Po završetku gimnazije upisao je i završio Bogosloviju u Prizrenu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Po završenom fakultetu odlazi u vojsku.
Nakon povratka iz vojske ubrzo je postavljen za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora, oktobra 1959. u manastiru Rakovica, od srpskog patrijarha Germana prima monaški čin i monaško ime Irinej.
U čin jeromonaha rukopoložen je istoga meseca, na dan svete Petke, 27. oktobra 1959, u crkvi Ružici na Кalemegdanu.
Dok je kao profesor u Prizrenskoj bogosloviji službovao biva upućen na postdiplomske studije u Atinu. 1969. godine biva postavljen za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrog, odakle se pak vraća u Prizren i biva postavljen za rektora Prizrenske bogoslovije.
Sa te dužnosti 1974. izabran je za vikarnog episkopa srpskog patrijarha Germana sa titulom Episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije 1975. godine izabran je za Eepiskopa niškog.
(Kurir.rs/Blic)