BEOGRAD - Povećanje poreza na dobit preduzeća sa 10 na 15 odsto bilo bi dobro rešenje, uz uslov da taj potez bude propraćen ukidanjem parafiskalnih nameta, ocenili su danas predstavnici privrednih asocijacija u Srbiji, komentarišući najavu da bi četiri poreza trebalo da budu povećana od 1. oktobra.
Oni su naveli da nemaju ništa protiv ni povećanja poreza na vrednost (PDV) jer su svesni da novca u budžetu nema, ali i predlažu da se mora promeniti način naplate tog nameta kao i da je potrebno da se visina PDV-a veže za nivo inflacije u zemlji.
Predsednik Acocijacije malih i srednjih preduzeća Žarko Milisavljević smatra da je povećanje poreza na dobit dobar put da se isprave greške iz prethodnih godina, koje su opterećivale poslovanje privrednika.
"Kakvi će biti efekti toga ne znamo ali mislimo da je to dobar potez i treba ga efikasno sprovesti. Što se tiče povećanja PDV-a sa 18 na 20 odsto to je nužno ali je obavezno to povećanje vezati za nizak nivo inflacije. Ako nama inflacija ovako "galopira", povećanje PDV-a neće dati očekivane efekte. Stoga inflacija mora da bude jednocifrena", rekao je Milisavljevih.
Prema njegovim rečima, kada je reč o porezu na imovinu, treba voditi računa o tome da se oporezuju samo nekretnine koje su na tržištu.
"Ako se govori o oporezivanju nekretnina kao što su stanovi, automobili, onda je to promašena stvar. Ako i pored niskog standarda stanovništva pokušavate da od velikog broja ljudi uzmete po neki dinar, koga inače nema, od toga nema ništa", kategoričan je Milisavljević.
On je istakao da se naročito ne može očekivati da se novac uzme od starije generacije koja je nakon dugog niza godina došla do stanova u centralnoj zoni Beograda.
"Sada ti ljudi nisu u stanju da plaćaju ni režijske troškove, a da ne govorimo da zbog veće kvadrature svog stana plaćaju određene naknade", istakao je on.
Prema njegovom mišljenju "mora da se uvede renta za one koji imaju nekretnine koje su na tržištu, odnosno za one koji grade stanove za prodaju, izdaju poslovne lokale, ili se bave bilo kojim oblikom izdavanja svoje pokretne ili nepokretne imovine".
"Što se tiče uzimanja od bogatih, to je manje više viđena stvar, više deluje propagandno nego što će bilo kakve efekte da izazove", ocenio je Milisavljević.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić istakao je da bi, s obzirom na to da država ima problem sa finansiranjem, bolje rešenje bilo da se poveća porez na dobit preduzeća jer će se tako opteretiti samo one firme koje dobro posluju i imaju sredstva.
"Kada se uporedimo sa drugim zemljama u regionu, osim Bugarske, u svim zemljama je porez na dobit preduzeća veći nego u Srbiji. Nećemo biti ni mnogo manje konkurentni, a državi će to, uz povećanje akciza, omogućiti da verovatno dobije neke dodatne prihode", mišljenja je Rajić.
Prema njegovim rečima, ako se razmišlja o povećanju PDV-a, onda što pre treba izmeniti Zakon o PDV-u i da se omogući da privreda počne da plaća PDV po realizaciji, odnosno nakon što proda robu koja se oporezuje.
"Na taj način bi i privreda lakše podnela tu veću stopu", ocenio je Rajić, uz upozorenje da je moguće očekivati dodatni pad kupovne moći građana, što će se odraziti na poslovanje firmi jer će doći do pada prometa.
Rajić je uveren i da će se nova vlada koncentrisati na povećanje PDV-a, akciza i poreza na dobit, a da će oporezivanje viših slojeva društva ostaviti za neki drugi period.
"Oni će se koncentrisati na porez na dobit i na povećanje akciza na tu vrstu proizvoda koji nisu neophodni za život kao što su duvan, alkohol, da bi, sa druge strane čuvali cene vitalnih proizvoda koji su građanima potrebni za svakodnevni žvot i da bi na taj način zaštitili siromašne. Drugu mogućnost vi nemate, jer su potrebne dublje unutrašnje reforme da bi se stanje u privredi popravilo, povećala proizvodnja i izvoz", smatra Rajić.
On je podsetio i da je Srbija došla do toga da u proizvodnji radi 276.000 ljudi i da ima sedam miliona stanovnika. "To je čak ispod nekog afričkog proseka, minimum koji imaju najsiromašnije afričke zemlje.Taj odnos je neodrživ".
Prema podacima Poreske uprave, najveći podbačaj, kada je reč o javnim prihodima, u prvih sedam meseci ove godine zabeležen je u prihodima od akciza, koji su bili za 6,9 odsto manji od projektovanih i iznosili su 65,43 milijardi dinara.
Prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV) u tom periodu bili su 179,68 milijardi dinara, što je za 1,8 odsto manje od plana, pri cemu je PDV iz uvoza bio oko 108,8 milijardi dinara, odnosno 4,1 odsto iznad plana, dok su prihodi od domaćeg PDV-a bili 70,88 milijardi dinara, što je 9,6 odsto manje od projektovanog.
Bolji rezultati od očekivanih zabeleženi su kod poreza na dobit preduzeća, gde su prihodi u prvih sedam meseci ove godine bili 18,72 milijarde dinara, odnosno čak 30,2 odsto iznad planiranih.