Mnogi putnici ''zaboravljaju'' da su vredni pokloni takođe roba koja podleže istim propisima kao i bilo koja druga, zbog čega se mora prijaviti pri ulasku ili izlasku iz zemlje. Isto važi i za luksuzne satove, čije neprijavljivanje na granici nije redak slučaj, pa su tako u proteklih mesec dana osujećena tri pokušaja da se skupoceni satovi, čija se vrednost procenjuje hiljadama evra, neopaženo prokrijumčare.
Poslednji u nizu takvih slučajeva zabeležen je 21. novembra 2020. godine na prelazu Horgoš, kada su carinici ispod suvozačkog sedišta jednog poršea pronašli muški roleks vredan oko 8.000 evra.
Njega je pokušao da prokrijumčari 30-godišnji turski državljanin, koji je na prelaz pristigao u subotu u večernjim časovima, putujući sa suvozačem iz Nemačke ka Turskoj u poršeu nemačkih registarskih oznaka.
Tokom detaljne kontrole vozila, carinici su ispod suvozačkog sedišta naišli na originalnu kutiju skupocenog muškog sata marke roleks, u kojoj se nalazio i račun.
Sa fenomenom krijumčarenja luksuznih satova najčešće se, ipak, suočavaju carinici na beogradskom aerodromu ''Nikola Tesla'' koji su u poslednje tri godine otkrili i zaplenili čak 47 skupocenih satova ukupne vrednosti preko 1,1 milion evra.
Tako je 30. oktobra 2020. godine na ruci 28-godišnjeg srpskog državljanina koji je doputovao iz SAD otkriven sat ''brajtling navitajmer'' vredan oko 5.000 dolara.
Iako je tvrdio da nema ništa da prijavi, carinici su u njegovoj ručnoj torbi pronašli garanciju za sat koji je nosio na ruci.
Nešto slično dogodilo se na aerodromu i dva dana ranije, 28. oktobra 2020. godine, kada je letom iz Istanbula pristigao putnik koji je na ruci nosio roleks kupljen u Crnoj Gori.
Naime, putnik je istog dana, na izlazu iz Crne Gore overio dokumenta za povraćaj poreza na sat vredan gotovo 11 hiljada evra i otputovao ka Istanbulu, gde se ukrcao na let za Beograd.
Zahvaljujući razmeni informacija sa carinom Crne Gore, bilo je moguće locirati kretanje putnika i sprečiti pokušaj izbegavanja plaćanja dažbina.
Podsećamo da državljani Srbije imaju povlasticu za unos robe u vrednosti do 100 evra. Međutim, sa sobom mogu nositi i robu vredniju od navedenog limita, ali onda ona podleže naplati dažbina. Ukoliko neko nosi robu do ukupne vrednosti od 3.000 evra, za koju je jasno da je namenjena za lične potrebe, a ne za dalju preprodaju, na granici će biti primenjen takozvani skraćeni carinski postupak. Taj postupak se sprovodi uz jedinstvenu stopu carine od deset odsto i stopu PDV-a koja u najvećem broju slučajeva iznosi 20 odsto. Ukoliko je roba vrednija od 3.000 evra, ona će biti ocarinjena u redovnom carinskom postupku.
(Kurir.rs)