HAG/BEOGRAD - Bivši komandant OVK Hašim Tači priznao je, u januaru ove godine, tužiocima suda za zločine OVK u Hagu da je bio prisutan na lokaciji gde su zarobljenici OVK bili pritvoreni i zlostavljani i da je znao da su oni prebijani, ali je u dodatnom razgovoru, u junu, sve to porekao.
To piše u dokumentu kojim su tužioci od pretprocesnog sudije Nikole Gijua (Nicolas Guillou), krajem jula, zatražili dozvolu da prilože dodatne dokaze protiv Tačija, optuženog za zločine nad Albancima, Romima i Srbima u nelegalnim pritvorima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99 godine.
Tužioci su kao dokaz priložili transkript Tačijevog saslušanja od 13. i 14. januara 2020. godine. "U tom razgovoru, Tači je, izmedju ostalog, priznao da je bio prisutan u (redigovana lokacija) vreme pritvaranja i zlostavljanja (redigovana imena zarobljenih), kao i da je znao da su (redigovana imena zarobljenih) bili prebijani", piše u dokumentu tužilaštva, s kojeg je 18. novembra skinuta oznaka poverljivosti.
U istom razgovoru, Tači je, po tužiocima, potvrdio i da je Glavni štab OVK objavio odredjeno saopštenje.
Sve to, Tači je, medjutim negirao u sledećem razgovoru sa tužiocima, od 13. do 16. jula, do kojeg je došlo na zahtev njegovog branioca, nakon što je, krajem aprila, glavni tužilac Džek Smit (Jack Smith) obelodanio da je podneo predlog optužnice protiv Tačija i Kadrija Veseljija.
U tom razgovoru, Tači je, kako navode tužioci, "dao čitav spektar navodnih 'razjašnjenja' o prethodnom razgovoru i odgovorio na dodatna pitanja tužilaštva". Tači je tada "razradio" svoj prethodni iskaz o tome šta je znao "o dogadjajima u (redigovana lokacija), tvrdeći prvo da je samo bio svestan optužbi o (redigovano), da bi zatim tvrdio da nije bio informisan da je njima naneto zlo i da je, u svakom slučaju, on otkrio da se njima ništa nije dogodilo".
Po dokumentu tužilaca, Tači je tvrdio i da "kada mu je rečeno da se događaju loše stvari, on je to povezao sa bombardovanjem od strane Srbije, a ne sa (redigovano)". Tači je tužiocima tvrdio i da se "to što mu je bilo rečeno da se desilo, u stvari nije desilo". "U višestrukom, opširnom poricanju, Tači je, između ostalog, tvrdio da u OVK nije postojala obaveštajna služba, da ni Glavni štab OVK, ni privremena vlada (Kosova) nikada nisu funkcionisali, već su postojali samo na papiru", piše u dokumentu tužilaštva.
Po oceni tužilaca, poricanja kojim je Tači, u drugom razgovoru, pribegao "očito su neverovatna" i ne bi im trebalo pokloniti poverenje, budući da su "u direktnoj protivrečnosti sa dokazima". U odvojenom dokumentu, tužioci su naznačili i da je Tači, u intervjuu prištinskom listu Zeri, 1. aprila ove godine, "lagao" da nije bio saslušavan pred haškim tužilaštvom.
"U stvari, Tačiju je prvi sudski poziv bio uručen 17. novembra 2019. godine, a on se prvi put pojavio u Hagu radi saslušavanja 12. decembra 2019", preciziraju tužioci u dokumentu. Tači (52), optužen je, zajedno za Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, za zlodela počinjena u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.godine.
Optužnica Tačija i ostale u 10 tačaka tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK - Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji (53) kao šef obaveštajne službe, Seljimi (49) kao glavni operativac, a Krasnići (69) kao zamenik komandanta i portparol. U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade, od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Na statusnoj konferenciji, prošle nedelje, tužioci su najavili da će za sudjenje biti spremni u junu 2021, dok su branioci tvrdili da proces ne može početi pre juna 2022.godine, zato što im je toliko vremena potrebno da se pripreme. ; Svi branioci najavili su da će uskoro podneti zahteve da njihovi klijenti budu pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.
(Kurir.rs/Beta)