Analiza krvi je veoma važan parametar za dobro postavljanje dijagnoze i određivanje terapije jer deficit gvožđa jeste najčešći, ali ne i jedini uzrok malokrvnosti
Način ishrane i života u vreme epidemije virusa korona i te kako mogu da utiču na vašu krvnu sliku. Nije mali broj onih koji danas, umorni od svega, ne paze šta će da stave u tanjir. To je donekle razumljivo posle višemesečne borbe sa nevidljivim neprijateljem, ali ako, pored ovih opštih odrednica, osećate i veliku slabost koju prate glavobolje, bledilo kože, vrtoglavice, kratak dah..., trebalo bi pod hitno da date krv na analizu. Ukoliko sledite sve preporučene mere zaštite, ne paničite. Malo je verovatno da vas je zaskočila opaka infekcija, ali je isto tako vrlo verovatno da vam organizam šalje poruku da mu nedostaju hemoglobin i crvena krvna zrnca. Pripadate, po svemu sudeći, osobama koje pate od deficita gvožđa, a njih u Srbiji nije malo - procenjuje se da čak 40 odsto stanovništva nema dovoljno minerala, koji, u nekim slučajevima, može i sam život da znači.
PUTOKAZ KA DIJAGNOZI
Ovo stanje relativno brzo možete da rešite dijetom ili uzimanjem suplemenata (tri-šest meseci), ali prethodno svakako dajte krv na analizu i detaljno se konsultujte sa lekarom o terapiji. Nije svejedno, pravilno lečenje zavisi od težine i uzroka malokrvnosti - analiza krvi je veoma važan parametar za dobro postavljanje dijagnoze i određivanje terapije. - Jednom u šest meseci bi svakako trebalo da odete u laboratoriju, čak i ako ne osećate tegobe, proverite krvnu sliku i uradite druge neophodne analize krvi jer je to važno ne samo zbog utvrđivanja malokrvnosti već i otkrivanja raznih oboljenja na koje malokrvnost opominje. Naime, na lošu krvnu sliku utiču razna stanja u organizmu i ona je često putokaz, uz ostale nalaze, ka postavljanju dijagnoze - poruka je prof. dr Slobodana Marjanovića, interniste i hematologa. Koga danas ovaj problem najviše muči? - Trudnice, prevremeno rođene bebe, decu tokom razvoja, ali i odrasle sa hroničnim oboljenjima i autoimunim bolestima, kao i osobe koje se hrane na određen način (brza, suva hrana, vegetarijanci) u većem su riziku od pojave anemije. Važno je da shvate da mere prevencije za dobru krvnu sliku, uz pravilnu ishranu, obuhvataju i pomenute povremene kontrole krvi. To se odnosi na sve. Da li svaka anemija mora detaljno da se ispita? - Kompletna krvna slika i leukocitna formula, uz pojedine dopunske analize, predstavlja veoma važan deo ispitivanja jer doprinosi postavljanju prave i korektne dijagnoze. Mnoge hematološke i druge bolesti mogu da se manifestuju kroz promene u rezultatima analize krvi i da upute na moguću dijagnozu.
SVE SE ZAJEDNO POSMATRA
Na šta doktor može da posumnja? - Na lošu krvnu sliku zbog ishrane siromašne gvožđem ili nepravilne apsorpcije gvožđa mogu da utiču razna stanja u organizmu. Neke druge promene vezane za crvena i bela krvna zrnca i krvne pločice upućuju na zaključak da vas je savladala infekcija, ali i da li imate reumatološka ili hematološka oboljenja, sklonost krvarenju, čak i neku malignu bolest. Zato je obavezan i uvid u leukocitarnu formulu. Šta treba još i kako treba da proverimo? - Kod pojave anemije s nedostatkom gvožđa ili pojave povišenog nivoa gvožđa u serumu, treba se obratiti hematologu, posebno ako je reč o starijim osobama. Hematolozi posmatraju kakav je kvalitet crvenih krvnih zrnaca, ali i hemoglobina i hematokrita, koji, ako su smanjeni, mogu da budu pokazatelji nekog oblika anemije ili krvarenja. Kada je još potreban pregled hematologa? - Ako analiza pokaže da neko ima manjak belih krvnih zrnaca, posebno nekih njihovih podgrupa, što se vidi iz leukocitne formule, potreban je takođe pregled i konsultacija hematologa. Nijedan parametar se ne može posmatrati odvojeno - dijagnoza se može postaviti samo na osnovu celokupnih analiza i dodatnih pregleda. Tek tada može da se odredi prava terapija.
UOBIČAJENI SIMPTOMI
- preosetljivost na infekcije - umor - slabost - bleda koža - glavobolja - vrtoglavica, nesvestica - mučnina - kratak dah - bolovi u grudnom košu - hladne šake i stopala - poremećeni otkucaji srca (tahikardije)
PRIPREMA ZA LABORATORIJU
- Najbolje je da odete u laboratoriju u jutarnjim satima (7-10 h) - Uzmite poslednji obrok 12 sati pre odlaska u laboratoriju - Izbegavajte pojačanu fizičku aktivnost 24 sata pre uzorkovanja krvi - Nemojte da pušite jedan sat pre uzorkovanja krvi - Informišite stučno lice u laboratoriji o upotrebi lekova, insulinskih preparata, dijetetskih proizvoda
ŠTA KAŽE STRUKA
Oštećenje crvenih krvnih zrnaca povezano s koronavirusom može da bude odgovorno za višestruko oštećenje organa (ne samo pluća) kod osoba obolelih od kovida 19. Na to, između ostalog, utiču abnormalnost eritrocita, neravnomerna raspodela hemoglobina (prenosi kiseonik) u eritrocitima, zadebljanje spoljašnje membrane eritrocita ili razgradnja eritrocita.
(Piše Branka Mitrović, Foto: Shuttershtock)