Naučnici su smatrali da će svemir, kako se širi, vremenom biti sve hladniji. Međutim, izgleda da su se prevarili. Stručnjaci sa Univerziteta Ohajo, tako, primetili su da određeni delovi svemira, zapravo, postaju sve topliji kako vreme odmiče.
Kako prenosi „Junivers tudej“, oni su ustanovili da je svemir sada čak 10 puta topliji u proseku nego pre 10 milijardi godina, pa je trenutna temperatura oko 2.2 miliona stepeni Celzijusa.
„Kako se svemir razvija, gravitacija povlači tamnu materiju i gasove u galaksije i grupe galaksija. To povlačenje je toliko jako da se sve više gasa u svemiru zagreva“, rekao je Ji-Kuan Čang, jedan od naučnika koji su učestvovali u istraživanju.
U toku proučavanja fenomena, istraživači su se fokusirali na analizu termičkih podataka strukture na velikim skalama (LSS), što označava skupove galaksija, kao i materije koje su sveukupno mnogo veće od svake pojedinačne galaksije ili manje grupe njih.
LSS oblikuje gravitacija, pa se usled nje i formira. To znači da galaksije nisu tek tako „razbacane“ svuda po kosmosu, već ipak slede određenu strukturu. Između velikih grupa galaksija i „kosmičkih niti“, nalazi se prazan prostor, sa malo materije. Upravo u jednom takvom prostoru je i Mlečni put.
Smrzavanje, spaljivanje ili nešto treće?
Jedna od najprihvaćenijih teorija o kraju svemira, jeste „Teorija velikog smrzavanja“, po kojoj bi, kada dostigne određenu veličinu usled stalnog širenja, svemir trebalo da se toliko ohladi da se prosto smrzne, dolazeći blizu apsolutne nule.
Ipak, ovo otkriće baca nešto drugačije svetlo na hipotezu „velikog smrzavanja“. Da li to sada znači da ga neće ni biti, već će se umesto njega dogoditi „Veliko spaljivanje“, jednom kada za to dođe vreme? To niko još ne može da kaže sa sigurnošću, jer je otkriveno da se samo jedan deo svemira zagreva.
Osim ove teorije, poznata je i ideja da će svemir početi ponovo da se skuplja u jednom trenutku, i da će jednostavno da nestane
Kurir.rs/Sputnjik