Skraćeno radno vreme kao jedna od mera za suzbijanje korona virusa, odrazila se i na pozorišta. Umetnici stvaraju, ali se vreme izvođenja predstava "pomerilo" na dnevne termine.
U kojoj meri je umetnost ugrožena? Da li bi trebalo razmotriti posebne mere za pozorišta? Koji problemi datiraju iz perioda pre korone?
Gosti emisije Usijanje bili su reditelj Željko Hubač i muzičar dr Nele Karajlić.
"Korona je više problem tehničke prirode, jer kod profesija kakvom se ja bavim - živi nastup, pa pola mene kao rokera pati, a pola mene kao pisca piše i drago mu je što je korona. U mojoj glavi je šizofrena situacija. Znam mnogo moje raje - muzičara kojima je mnogo teško", počeo je Nele.
Upitan da li je muzička umetnost bila u problemu i pre korone, dr Karajlić kaže:
"Kod nas je muzička industrija toliko jaka da bi trebalo da ima bolji tretman. Naša profesija se nipodaštava. Kažu: 'Oni dođu pevaju, skaču i odu'. A nije tako. Kod nas nije dobra unutrašnja muzička organizacija".
"Guča, Arsenal, Egzit, Bir fest... Samo ta četiri festivala predstavljaju tako jaku ličnu kartu za zemlju da bi bilo prirodno da neko ko odlučuje, razmišlja o tome kako da oni prežive".
"Kultura je ključ narod. Narod se prepoznaje po pesmama", jasan je Nele.
Željko Hubač se nadovezao:
"Teatri su dobro organizovani. Ta vrsta pozornosti ne proizvodi nikakav poseban efekat na državnom nivou. Imali smo situaciju na gradskom nivou da su samostalni umetnici dobijali minimalni iznos".
"Sa Neletom se ne slažem u jednom, ljudi shvate koliko im kultura nedostaje tek kada ne mogu da je konzumiraju".
"Pandemija je neka vrsta katalizatora. Ona je ogolila probleme i odnos prema kulturi".
Dr Karajlić je nastavio:
"Mislim da se kod nas nikada nije davalo na kulturu. Možda nas pandemija inspiriše da se osvestimo".
Hubač se složio sa Neletom:
"Većina nas ima određenu medijsku snagu i kada bismo se udružili i rekli koji su problemi kulture, to bi imalo mnogo veću snagu nego da se to čini parcijalno. Plašim se da se mnogi umetnici boje da bi, kada bi digli glas za struku, reakcija vlasti bila: 'Pa može se i bez njih".
Na pitanje kako bi "nadrealisti" definisali ovu situaciju, Nele je odgovorio u svom stilu:
"Prilično nadrealno"!
"Berlinski zid nije pao zbog atomske bombe, već zato je Zapad imao 'Bitlse' i "Stonse", zaključio je dr Nele Karajlić.
O problemima pozorišta u nastavku je govorio Hubač.
"U državi Srbiji ne postoji način da napravite predstavu, a da ne prekršite zakon".
"Majstori nam odlaze u penziju, zamene nemaju, ko će nam praviti scenografije"?
"Nekada je bilo normalno da imate šest do deset premijera po pozorištu godišnje, a 2019. je bilo prosečno 3,9", pokušao je Hubač da dočara problem pre epidemije.
"Zakon u kulturi i Zakon o radu su u suprotnosti".
O popodnevnim terminima predstava Hubač je rekao:
"Bilo je veliko interesovanje publike kada su pozorišta proradila posle prvog udara korone. To je pokazalo da publika želi da ide u pozorište. Recite vi meni, ako neko radi, kako će u četiri sata da dođe u pozorište".
"Naravno da je moglo drugačije. Ja nisam epidemiolog. Ne znam kako se bori protiv pandemije. Prva opcija je da pozorišta rade, a druga da ne rade. Ne razumem zašto je problem da predstava počne u pola osam ako vam izmere temperaturu, nosite masku, držite distancu"...
"Kome ja da objašnjavam da je svejedno imati predstavu u dva i u pola osam, sa strane pandemije, a sa strane pozorišta nikako nije svejedno".
(Kurir.rs)