DIPL. PSIHOLOG ŽARKO PETROVIĆ O STRAHU OD BOLESTI: Šta kad razmišljanje o kovidu razbije san

Shutterstock, Privatna Arhiva

Ne upijajte informacije do besvesti, negujte ponašanje koje će da rezultira uspešnim spavanjem. Evo kako...

Nešto manje od trećine života provedemo spavajući. Ovaj fiziološki proces je izuzetno bitan za naše zdravlje jer tokom dobro prospavane noći imamo sniženo stanje svesti koje nam pomaže da se naše telo odmori i psihički i fizički. Ovi kognitivni procesi se rekorporiraju, kako to kažu eksperti, a to znači da dolazi do brisanja viška materijala i obnavljanja kapaciteta za ponovnu budnost. Nekima, nažalost, danas ne uspeva da se u potpunosti opuste. Muke koje nam je svima zadala korona naprosto im je razbila san, posledice i te kako osećaju, pa sami sa sobom, ali najbolje uz pomoć psihologa i psihoterapeuta, treba da pokušaju da reše ovaj veliki problem. Šta nam se zapravo događa i kako najbolje možemo da prevaziđemo ovo stanje i povratimo dobar san, specijalno za čitaoce Lene govori Žarko Petrović, psiholog i licencirani psihoterapeut.

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

NESVESNO JE I TE KAKO VAŽNO

- Doba je pandemije i s obzirom na trenutnu situaciju, kod pojedinaca se javio veliki strah od same zaraze, od ljudi i kontakata s njima, posebno kod onih koji već imaju neke hronične bolesti. Prisutan je strah i od one najgore varijante - od smrti.

- Strah od smrti se prosto prirodno nadovezuje na razmišljanja o tome što se kod nas i svetu događa, a može da uzrokuje drastičan gubitak zdravlja, kakva oštećenja u organizmu mogu da imaju ako preleže kovid. Zbog toga trpe veliki pritisak, ni san im ne ide na oči. Da li to znači da su pojedinci postali anksiozni?

- Informacije koje su strašne su sveprisutne i one evidentno utiču na nivo anksioznosti kod ljudi, strepnje i slutnje da će nešto loše da im se desi. Ljudi konstantno vrte informacije o kovidu po glavi - statistiku, koga znaju da je oboleo, šta znaju o virusu, pokušavaju sve to znanje i informacije koje su dobili da integrišu u sopstveni sistem. Zapravo se sve vreme plaše, a veoma je važno da se opuste i dobro spavaju...

I sanjaju?

- Tokom spavanja je prisutna i pojava sna, interesantna posebno za psihologiju i psihoterapiju. San evidentno dokazuje pojavu nesvesnog, a preko tog sadržaja svesno i nesvesno se usaglašavaju, sinhronizuju. To nam čuva zdravlje u svim njegovim aspektima.

U čemu ovi ljudi greše?

- U tome što sve vreme razmišljaju i zbog toga dolaze u situaciju da im je svesnost zbog ovog mentalnog procesa povišena. Znači, osobe su svesne, odnosno budne, i u tom stanju pokušavaju i da odu na spavanje, a to nije lako. To je kontraproduktivno.

- Tako je. Ne može čovek da uđe u sniženo stanje svesti i u spavanje kao fiziološki proces ako ne obori nivo svesnosti i sam sebi dozvoli da uđe, kroz javu, polako u san. Međutim, to se ne događa pojedincima, jedino im ostaje da od fizičkog umora padnu i zaspe, što nije dobro. Strah je strah.

- Kovid kao pojava, pandemija koja je obuhvatila ceo svet, pokazuje koliko je čovek sklon strahovima. Na planetarnom nivou, ne samo kod nas, ljudi pokazuju tendenciju da su sposobni da se plaše i da upijaju strahove. To nije dobro. Ne kažem da je situacija bezazlena, to bi bilo apsurdno. Treba da se plašimo, ali umereno, shodno onom koliko je i opasno.

PROBLEM MOŽE DA SE REŠI

Ko je najviše podložan strahu?

- To su rizične osobe koje imaju neka oboljenja, koje moraju da imaju direktne kontakte, koje su izgubile svoje bližnje, to je za njih jako velika drama. Ali ljudi koji nemaju kontakte, ne poznaju nikog ili nekoliko ljudi koji su imali kovid i ozdravili, u toj varijanti nivo anksioznosti mora da korelira, odgovara njihovoj poziciji. Pokušajte da razuverite one prve.

- Šansa da se umre od kovida je između jedan i 2,5 odsto, zavisi koja je populacija u pitanju, istovetna s mnogim drugim oblicima smrti. Ne znam koja je šansa da se pogine u saobraćajnoj nesreći, verovatno da je tu negde. I to se svaki dan dešava, ali mi nemamo takve anksioznosti vezane za saobraćajne nesreće. Ne strepimo kad vozimo automobil, i u tom smislu je interesantno kako je kovid uticao na anksioznost - planetarno se pravi ogromna larma. Dolazi i do pogoršanja.

- I do jasne podele među onima koji su anksiozni. Postoje dve kategorije ljudi: oni koji se plaše da će se razboleti i patiti i oni koje ne interesuje da li će da se razboleti ako neko garantuje da će preživeti. Obe kategorije pate od nesanice.

Šta im savetujete?

- Pošto je to psihogeni problem (realan problem je kovid, a iracionalan strah koji ne dozvoljava da se neko uspava), psihoterapija je indikovana kao sredstvo lečenja. Pomaže da shvate da problem spavanja nije momenat kad ljudi legnu u krevet i sami sebi kažu: Hajde, sad spavaj! Treba da nauče da tokom dana neguju adekvatan oblik ponašanja kako bi naveče on rezultirao uspešnim snom, da obore anksioznost, da se klone informacija. Pre svega, da prepoznaju da se plaše i da rade na tom problemu.

PUT DO DOBROG SNA

Treba da radimo na tome da strepnje i slutnje vezane za pandemiju, sve druge probleme, bolesti koje eventualno imamo ili nas mogu snaći, pa i samu smrt budu ograničene. Sasvim je u redu da odvojimo određeno vreme i trud da se upoznamo sa situacijom, merama kojih treba da se pridržavamo, da o adekvatnom očuvanju zdravlja i eventualnim problemima dobro razmislimo, donesemo odluke. Ali onda moramo ta razmišljanja da pustimo. U suprotnom, ako nam je sve to non-stop u glavi, i te kako će uticati na spavanje.

(Piše Branka Mitrović. Foto: Shutterstock)