Tenzije u Francuskoj zbog navoda o policijskoj brutalnosti, posebno prema ljudima afričkog i arapskog porekla, prerasle su u nemire na ulicama na protestima zbog spornog predloga zakona o bezbednosti, dok kritičari optužuju vladu predsednika Emanuela Makrona da uz skretanje udesno pribegava represivnim merama.
Stotine demonstranata sukobile su se s policijom na protestu u Parizu u subotu zbog policijskog nasilja i predloga zakona koji bi ograničio objavljivanje snimaka policajaca u određenim okolnostima.
Manje grupe maskiranih demonstranata obučenih u crno razbile su izloge i zapalile dva automobila, motocikl i kafić, dok je policija ispaljivala suzavac i šok-bombe kako bi rasterala okupljene, posle čega je upotrebila i vodeni top.
Aktivisti i novinari zabrinuti su da će "globalni zakon o bezbednosti" omogućiti nekontrolisano policijsko nasilje, dok je s druge strane sve više poziva za veći nadzor nad policijom, ukazuje Blumberg i ističe da je gnev pojačan posle objavljivanja snimka na kojem se vidi kako policija u dva zasebna incidenta prošle nedelje koristi prekomernu silu protiv jednog crnca i migranata.
Makron, čija stranka traži zakon koji će zaštititi policiju dok vlada nastoji da ispuni obećanje o jačanju bezbednost i suzbijanju kriminala, rekao je da su snimci policijske brutalnosti "sramotni". Francuska vlada navodi da cilj novog zakona nije da spreči građane da snimaju intervencije policije i Makron je kazao da čvrsto veruje u slobodu izražavanja i slobodu medija.
Francuski lider je pod pritiskom na svim frontovima dok pokušava da odgovori na nedavne terorističke napade i zaustavi širenje korona virusa.
Polemika oko zakona i policijskog nasilja izrasta u još jednu krizu francuske vlade, dok se Makron suočava s pandemijom, njenim ekonomskim posledicama i mnoštvom problema na međunarodnoj sceni, ukazuje agencija Frans pres i ocenjuje da su tenzije pojačane policijskim premlaćivanjem i rasnim zlostavljanjem crnca koje je šokiralo Francusku.
Demonstranti su ispoljili gnev zbog bezbednosnog zakona koji ograničava objavljivanje lica policajaca. prema podacima policije, na demonstracijama u Parizu bilo je 46.000, a širom Francuske 133.000 ljudi, dok organizatori protesta kažu da je na ulice širom zemlje izašlo pola miliona ljudi, od čega 200.000 u glavnom gradu.
Incident sa snimkom u kojem policajci tuku muzičkog producenta, Mišela Zeklera, povećao je zabrinutost zbog navoda o sistemskom rasizmu u policiji, podvlači AFP i dodaje da je niz istaknutih slučajeva zbog policijskog maltretiranja crnaca ili Arapa pokrenuo optužbe o institucionalizovanom rasizmu, dok policija insistira da su za to krivi izolovani pojedinci.
Snimak premlaćivanja Zeklera pojavio se nekoliko dana pošto je policija već bila na udaru zbog nasilnog uklanjanja migrantskog kampa u centru Parizu. Pokrenuta je istraga protiv četiri policajca, a snimak možda nikada ne bi dospeo u javnost da je prethodno usvojen zakon sa spornim Članom 24 koji kriminalizuje objavljivanje snimaka policajaca s namerom da se ugrozi njihov "fizički ili psihološki integritet".
Taj zakon je za kritičare još jedan dokaz da Makron, koji je na vlast došao 2017. kao centrista s obećanjima o liberalnim reformama, klizi udesno.
Predlog zakona je usvojio donji dom skupštine, ali ga Senat još nije odobrio.
Predloženi zakon o bezbednosti nepopularan je među liberalima, levicom i medijima, piše Fajnenšl tajms, dodajući da se urednici u medijima žale da će im ograničiti pravo na slobodu govora i mogućnosti za izveštavanje o demonstracijama i policijskim akcijama.
U Francuskoj su u porastu tenzije zbog šire Makronove bezbednosne politike za koje njegovi protivnici kažu da ograničava građanske slobode, a trvenja su delom porasla posle niza islamističkih terorističkih napada tokom poslednjih nekoliko meseci.
Mnogi demonstranti smatraju da je novi zakon o bezbednosti pomak ka represiji u vladinoj politici i dalji dokaz da vlada ide udesno, piše Njujork tajms.
Kurir.rs/Beta