Viminacijum svakog dana otkriva nove tajne. Najnovija je pronalazak novčića i otkriće kolike su bile plate legionara.
Direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum, profesor Miomir Korać, objašnjava neke detalje do kojih su arheolozi došli otkrićem vojnog logora na prostoru Viminacijuma.
Prema visini plate, legionari su bili najelitnija kategorija stanovništva, ali su se njihova primanja razlikovala u zavisnosti od perioda u razvoju Rimskog carstva. U vreme Cezara plate su im bile oko 900 sestercija, a u 3. veku su primali čak 7.000 sestercija za godinu dana službe imperatoru.
- Za jedan sestercij ste, recimo, mogli da kupite tri i jednu trećinu magarca. E, taj novac je negde morao da se čuva i mi sad istražujemo to centralno mesto u legijskom logoru gde je bio legatus legionis, onaj koji je upravljao legijom i imao još čitav niz drugih administrativnih zaduženja - rekao je Korać u jutarnjem programu RTS-a.
U legijskom logoru je bio smešten i kolegijum od dvestotinak oficira koji su takođe dobijali tu zamašnu platu tri puta godišnje - 1. januara, 1. maja i 1. septembra. To se nazivalo stipendijum. Tu je bilo i pet -šest hiljada legionara.
- Izgleda da smo našli neko od mesta gde su se čuvali ti novci. E, sad, zašto je ostalo samo tih 120 srebrnih denara i antoninijana, pomalo nam je zagonetno. Da li je došlo do nekog istorijskog događaja koji je uslovio brzu evakuaciju, pa je ostala tako minorna suma. Ili je slučajno ostavljena. To je ta arheološka priča koju mi strašno volimo, da utvrdimo šta se to desilo, kakav je to događaj - rekao je Korać.
Tako polako izranja jedna šira slika da je to bio jedan luksuzan objekat. Da je imao fontanu, da je imao neverovatna popločanja od leptirastih opeka. Da je vrlo solidno zidan. Da je zahvatao površinu od četiri-pet hiljada kvadratnih metara.
Za sada je istražena tek jedna trećina celog objekta tako da tek predstoje obimni arheološki radovi.
- Našli smo jednu predivnu staklenu ribu koja je bila aplicirana na jednoj divnoj staklenoj posudi koja se u to vreme proizvodila samo u Kelnu. Ceo objekat je bio opasan sa jednim portikom sa sjajnim stubovima. U logoru je bilo podno i zidno grejanje. Dakle, radi se o jednom, ekonomski, vrlo značajnom mestu, čim je imao sva ta obeležja - dodaje profesor.
Viminacijum je bio važno središte u kome su se okupljale rimske trupe za napredovanje i na sever i na istok i na jug.
A posle smrti cara Konstantina 337. godine dolaze u Viminacijum i de fakto dele Rimsku imperiju.
(Kurir.rs/RTS)