Studija Instituta za biološke nauke u Šangaju o nastanku korona virusa je povučena!
To istraživanje je bilo postavljeno na SSRN, mrežu na koju se postavljaju radovi pre objavljivanja u naučnom magazinu, a onda je povučeno.
Između ostalog, u toj studiji se pominjalo da je korona virus možda nastao u Srbiji, a što je naš portal preneo kao pisanje "Slobodne bosne".
Međutim, ispostavilo se da je verovatno u pitanju greška i da su autori mislili na Sibir, a ne na našu zemlju. Pritom, to istraživanje je pokazalo da su najverovatnije izvor korona virusa Indija i Bangladeš.
Kineski naučnici sa Instituta u Šangaju objavili su rezultate obimnog istraživanja koje je pokazalo da je korona postojala u najmanje devet svetskih država pre nego što je u Kini registrovan prvi slučaj zaraze.
Šangajski stručnjaci naveli su da je to dokaz da epidemija nije počela na pijaci u Vuhanu, kako se misli, već u nekoj od ovih zemalja: Indija, Bangladeš, SAD, Grčka, Australija, Italija, Češka, Rusija, da bi na kraju spiska stajala i Srbija, kako smo već konstatovali, verovatno greškom.
Kineski naučnici su proučavali mutacije korone na uzorcima iz 17 različitih država, a u nabrojanih devet zemalja pronađeni su pacijenti koji su bili zaraženi originalnim sojem virusa. Istraživači objašnjavaju da virus, dok se širi populacijom, gotovo neprekidno mutira, što znači da će kod pacijenata koji su se ranije zarazili, imati manje mutacija nego kod onih koji su oboleli kasnije.
Upoređujući uzorke, istraživači sa šangajskog instituta navodno su dokazali da je soj koronavirusa koji je u decembru prošle godine registrovan u Kini, već prošao kroz brojne mutacije, te da nije originalan soj. S druge strane, kod pomenutih država pronađeni su sojevi s daleko manje mutacija, što navodi na zaključak da je korona nastala u nekoj od tih zemalja, da bi se potom proširila na Kinu, gde je konačno otkrivena i registrovana.
"U istraživanju smo koristili naučnu metodu koja se zove filogenetska analiza i ona nam omogućava da odredimo poreklo nekog virusa proučavajući njegove mutacije. Soj koji ima najmanje mutacija je onaj koji je originalan. Prvi registrovani slučajevi u Kini imali su mnogo više mutacija nego uzorci koje smo pronašli u devet država. To je dokaz da epidemija nije počela u Kini, već, najverovatnije, u nekoj od tih zemalja", navodi se u kineskoj studiji.
Najmanji broj mutacija pronađen je u uzorcima iz Indije i Bangladeša. Zato kineski naučnici veruju da je epicentar epidemije najverovatnije bio na Indijskom potkontinentu, kao i da je virus s neke životinje prešao na čoveka u julu ili avgustu 2019. godine, nekoliko meseci pre nego što je otkriven u Kini.
"Verujemo da su Indija ili Bangladeš države iz kojih je virus počeo da se širi planetom. Te zemlje su komšije, u obe je nađen virus sa jako malim brojem mutacija i obe su blizu Kine. Od maja do juna prošle godine, Indiju je pogodila žestoka suša, koja je naterala divlje životinje da se međusobno ubijaju zbog vode. Moguće je da je leš zaražene životinje kontaminirao vodu koju su potom pili ljudi te da je virus tako prešao na čoveka. Verujemo da se to desilo u julu ili avgustu 2019. godine", tvrde kineski naučnici i dodaju da je loš zdravstveni sistem u Indiji omogućio virusu da se mesecima širi neotkriven.
Oni, takođe, veruju da se virus proširio na ostale zemlje s liste pre nego što je došao u Kinu i da nije isključeno da je korona u Vuhan stigla iz Evrope.
Profesor Dejvid Robinson s Univerziteta u Glazgovu rekao je za britanske medije da istraživanje naučnika iz Šangaja ima "brojne manjkavosti" i da metoda kojom su se služili, nije 100 odsto pouzdana.
"Mislim da je to istraživanje pristrasno i prepuno manjkavosti. Kina očigledno pokušava da prebaci odgovornost za epidemiju na druge zemlje. Ne verujem u te rezultate", rekao je profesor Robinson.
(Kurir.rs/Slobodna bosna)