Koliko je stigmatizacija i diskriminacija HIV pozitivnih u našem društvu, najbolje pokazuje podatak da se od 3.000 ljudi svega tri javno izjasne kao inficirane.
Jedan od njih je i Subotičanin Boris Kovačić, zdravstveni radnik koji je zbog ovog virusa ostao bez prijatelja, ali i posla.
Da je zaražen virusom HIV saznao je na danšanji dan 2001. godine kada je sa tadašnjom devojkom sa kojom je bio u dugogodišnjoj vezi otišao na testiranje.
"Osoba s kojom sam tada živeo je bila negativna. Taj prvi susret sa rezultatima testa je bio šokantan iako sam razmišljao o mogućnosti da sam se inficirao tokom mladosti, jer se o sidi i HIV-u tada nije toliko pričalo. To je bilo zaista nešto što će mi promeniti život!", objasnio je Boris.
Dodao je da nije imao nikakvih simptoma koji bi ukazali na ozbiljnost njegovog stanja.
"Tada smo svi još išli u Beograd na Infektivnu kliniku. Drugi šok sam doživeo tamo. Infektolog mi je samo po pregledu usne duplje, po razgovoru i drugim parametrima objasnio da sam ja već u fazi AIDS, da mi je imunitet ispod nivoa na kom bi trebalo da bude i da ja odmah moram da pijem lekove", ispričao je Subotičanin.
Uskoro je i život dobio potpuno nove obrise.
"Medicinska sestra bolničkog arhiva u koji sam bio premešten je zapretila da će dati otkaz ukoliko dođem da radim. Bilo mi je jasno da ja tamo nemam šta da tražim. Zato sam u 35. godini penzionisan i tu počinje moja socijalna smrt koja je trajala tri godine. Družio sam se samo sa onima koji su ostali uz mene", navodi Boris.
On je posle toga osnovao Udruženje "Stav +" za podršku inficiranim osobama kroz koje se bori za prava i smanjenje stigme i diskriminacije obolelih. Oni zahvaljujući novoj terapiji više i ne predstavljaju "pretnju" za okolinu, jer uz četiri nova antiretrovirusna leka ne postoji verovatnoća da se sida dalje prenese.