Dok stručnjaci u Srbiji upozoravaju da se epidemiološka situacija pogoršava, nadležni najavljuju mogućnost uvođenje još strožih mera u borbi protiv korona virusa, a širom Evrope države nastavljaju da se bore sa novim talasom koji je bio snažniji nego što se očekivalo.
Negde su mere dale rezultata, pa se te zemlje mogu pohvaliti da su pik ostavile iza sebe. Na drugim mestima brojke i dalje rastu vrtoglavom brzinom.
Španija
Najveće evropsko žarište iz prvog talasa virus je teško pogodio i u drugom. Pik drugog udara zabeležen je 30. oktobra kada je prijavljeno čak 25.595 novozaraženih. Od tada su brojke povremeno skakale i padale, ali je kriva generalno išla silaznom putanjom. Recept za uspeh Španci su pronašli u kombinaciji oštrih mera i brze akcije.
U ovoj zemlji su još na samom početku drugog talasa proglašeni policijski čas i vanredno stanje koje će važiti do 31. maja 2021. godine. Uz izuzetak Kanarskih ostrva, stanovnici svih španskih teritorija moraju da ostanu kod kuće između 23 sata i šest ujutru. Špancima je dozvoljeno da u tom periodu odlaze na posao, kupuju lekove ili se brinu o starijim ljudima ili deci.
Javna i privatna okupljanja ograničena su na šest osoba, dok svi stariji od šest godina moraju da nose maske u javnom prevozu i zatvorenim javnim prostorima širom zemlje. Maske su takođe obavezne na otvorenom u mnogim regionima. Od prošle nedelje svako ko putuje u Španiju mora da ima negativan test na korona virus ne stariji od 72 sata.
Nemačka
Delimični karantin koji je uveden u Nemačkoj na početku drugog talasa trebalo je da traje do 30. novembra, ali je odlučeno da on ostane na snazi najranije do januara. Broj novozaraženih u zemlji je poslednjih desetak dana drastično oscilirao, ali se ne može reći da je pik novog talasa prošao. Do sada je najveći broj novih slučajeva prijavljen 20. novembra - 23.648.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je saglasna sa liderima 16 nemačkih saveznih pokrajina da se anti-epidemijske mere produže i pooštre najmanje do 20. decembra, a po svim pokazateljima i nastave do januara. Nemački ministar ekonomije Piter Altmajer otišao je i korak dalje najavivši da bi mere mogle da ostanu na snazi do ranog proleća ukoliko infekcija ne bude zauzdana i stavljena pod kontrolu.
Mere koje su bile na snazi i koje, po svemu sudeći, neće uskoro biti ukinute, podrazumevaju ograničavanje socijalnih kontakta na dva domaćinstva i 10 osoba, zatvaranje lokala, bioskopa, pozorišta, teretana i bazena, kao i održavanje utakmica bez publike.
Grčka
Grčka je na 17. mestu po novim infekcijama u Evropi i na 16. mestu po stopi smrtnosti. Pik sa 3.316 novih slučajeva prijavljen je 12. novembra. Ove brojke su prilično niske u poređenju sa drugim evropskim zemljama, međutim, kako je pre nekoliko dana ocenila profesorka Vana Papaevangelu, drugi talas pandemije u Grčkoj je neobično uporan.
Uprkos činjenici da broj novih infekcija opada, sama epidemiološka kriva je i dalje visoka, zbog čega je Grčka odlučila u ponedeljak da produži nacionalnu blokadu do 7. decembra. Ukoliko kriva nastavi da pada narednih dana, a pritisak na zdravstveni sistem popusti, biće razmotreno ukidanje mera.
Tokom blokade Grci moraju SMS-om da zatraže dozvolu da napuste dom kako bi obavili dnevne potrebe. Nacionalni policijski čas traje od 21 časova do pet ujutru, dok su putovanja između regija zabranjena.
Putnici koji dolaze u zemlju moraju da pokažu negativan test.
Velika Britanija
Pik drugog talasa u Velikoj Britaniji bio je 12. novembra kada je prijavljeno 33.470 novih slučajeva. Ovih dana su brojke upola manje, pa se uveliko govori o popuštanju drugog nacionalnog karantina koji je stupio na snagu početkom novembra i ističe 2. decembra.
Ministar zdravlja Met Henkok izjavio je da zemlja ponovo "drži virus pod kontrolom" i da je spremna da izađe iz karantina. Britanska vlada je imenovala sekretara za vakcine, pošto bi već za desetak dana mogla da počne s vakcinacijom miliona ljudi protiv korona virusa.
Francuska
Francuska je 28. oktobra proglasila drugi nacionalni karantin praćen strogim setom mera, ali su brojke nastavile da rastu vrtoglavom brzinom sve do 7. novembra kada su zabeležena rekordna 86.852 slučaja. Međutim, kriva je od tada počela ubrzano da pada, pa je prosečan dnevni porast broja slučajeva sada oko 4.000.
Ublažavanje mera u Francuskoj odvijaće se u tri faze. Prva je počela ove nedelje i podrazumeva otvaranje radnji koje ne prodaju osnoven životne potrepštine. Ugostiteljski objekti i dalja ostaju zatvoreni. Druga faza će biti sprovedena krajem godine, a treća od 1. januara 2021.
Austrija
Austrija je zbog dramatičnog rasta broja novozaraženih početkom meseca najpre donela odluku o "mekom“, a potom i 17. novembra o potpunom zaključavanju. Zatvorene su škole, sve trgovine osim onih neophodnih za život, dok ograničenje izlaska iz kuće važi 24 časa, a ne samo od 20 do šest ujutru.
Blokada ističe 7. decembra, ali je vlada već poručila da će Austrijanci morati da se pomire sa dodatnim restrikcijama i narednih nedelja i meseci. Nove mere biće saoštene u sredu 2. decembra i zavisiće od epidemiološke situacije.
Švedska
Od sredine novembra svi restorani i barovi u Švedskoj prestali su sa služenjem alkohola u 22 sata, a u 22.30 zatvaraju vrata. Na javnim mestima sme da se okupi najviše osmoro ljudi. Ove mere mogu delovati kao vrlo blage, ali su najoštrije koje je do sada preuzela ova skandinavska zemlja, "crna ovca" svetske epidemiologije koja je odbijala da uvede karantin kako bi brže postigla kolektivni imunitet.
Nove mere za sada nisu donele neke rezultate. Švedska je dostigla veću stopu širenja virusa po glavi stanovnika od Francuske, Španije i Velike Britanije, a broj hospitalizovanih pacijenata se udvostručuje na nedeljnom nivou. Pik drugog talasa zabeležen je 19. novembra sa 7.628 novih slučajeva. Broj novozaraženih je nakon toga kratko padao, ali je poslednjih dana ponovo počeo da skače.
Rusija
Rusija je ove jeseni izbegla uvođenje strogih i sveobuhvatnih restrikcija. Sa druge strane, novi talas virusa ne pokazuje znake popuštanja. Kriva još od kraja septembra vrtoglavo raste, a najveći broj novih infekcija prijavljen je 27. novembra - 27.543.
Jedna od retkih mera koje su na snazi u Rusiji je obaveza nošenja maski u zatvorenom.
Hrvatska
Hrvatska je 27. novembra prijavila rekordnih 4.080 slučajeva. Kriva od tada ide silaznom putanjom, ali su brojke i dalje visoke. Zbog loše epidemiološke situacije hrvatska vlada je krajem prošle nedelje donela novi set ošrijih mera, ali je podvukla liniju kod uvođenja karantina, tvrdeći da to "nikome nije pomoglo".
Između ostalog, zatvoreni su lokali, zabranjeno je okupljanje na javnim površinama sa više od 25 osoba, a na privatnim okpljanjima najviše 10 osoba, uz obavezno nošenje maski i držanje distance. Obustavljeno je održavanje svadbi, a sahranama može da prisustvuje najviše 25 osoba.
Hrvatska je od utorka pooštrila i mere na granicama, dozvoljavajući ulaz samo onima sa negativnim PCR testom ne starijim od 48 sati.
Kurir.rs/Blic