"Za razliku od Zdravka Ponoša i raznoraznih poručnika iz belog sveta od kojih ceo život prima komande, predsednik Aleksandar Vučić i ministar Nebojša Stefanović se ponose Vojskom Srbije, njenim pripadnicima i njihovim delima. Istom onom vojskom koju su Zdravko Ponoš i njegovi politički drugari, u vreme dok su bili na vlasti, sistematski po narudžbini uništavali, stideli je se i po potrebi da se dodvore strancima otvoreno prezirali. I to vojska odlično zna", navodi u saopštenju Aleksandar Marković, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke i narodni poslanik
On u svojoj izjavi dalje navodi da "nema te Đilasove medijske gumice koja može izbrisati dela Zdravka Ponoša po kojima ga vojska pamti, niti od njega napraviti profesionalca i vrhunskog oficira sa bogatom vojničkom karijerom".
"U vojsci će ostati upamćen svakako kao jedan od retkih oficira sa bogatom politikantskom karijerom, koji niti je mladost niti je zdravlje žrtvovao za ovu instituciju.
Vrtoglave uspone u vojsci duguje samo i jedino politici i DS vrteškama. I dan danas je nepoznanica, kako je Ponoš kao neko ko se nije u karijeri razvijao po vojničkoj liniji, praktično iz administracije došao na mesto načelnika Generalštaba. Vanredna unapređenja u razne činove i brzina njihovog dobijanja za svega nekoliko prvih godina vlasti svojih političkih prijatelja odavno su ušla u vojne anale.
U vreme Ponoševog načelnikovanja, Crna Gora se otcepila od Srbije, kosovski Albanci su proglasili jednostranu nezavisnost. A šta je Ponoš kao načelnik Generalštaba za to vreme radio – ništa.
Počeo je svakako proces transformacije Vojske Srbije, kako voli da se hvali. Vojnici kažu da su ti njegovi procesi doneli takve gubitke, da se od njih Vojska i danas oporavlja. Izgubili su korpuse, ljude, oružje se uništavalo, tenkovi topili, stranci su penzionisali oficire i ulazili u inspekcije po kasarnama, ukinute su herojske 72. i 63. brigada, NATO agresija je postala NATO kampanja, a Кošare i Paštrik nisu smeli ni da se spomenu. Кada danas izrazi zabrinutost za vojsku, jedino pitanje je „Кoga misliš da možeš da lažeš, takozvani generale?“ Кada je razorio Vojsku sa političkim drugarima, Ponoš se lagano odselio u inostrane poslove i političke vode, a gde bi drugo. I danas isti taj Ponoš kritikuje opremanje i popunjenost Vojske i između redova naravno vojnu neutralnost Srbije.
Zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, Vojska se uspešno oporavlja od štetočinskih vremena Ponoša i drugara. Danas svaki vojnik ima uniformu i nove čizme. U odnosu na 2012. prosečna plata oficira povećana je za 42 posto, podoficira 46 posto, vojnika 41 posto, dok je prosečna plata vojnih službenika i nameštenika viša za 42 posto. Srbija danas ne topi u staro gvožđe i ostavlja vojnike gole, bose i nenaoružane, nego ih oprema najsavremenijim sredstvima. I Srbija danas poštuje pre svega sve žrtve koje su pripadnici Vojske podneli za otadžbinu.
Jasno je da se Ponoš, Jeremić i ostala bratija tome ne raduju, ni danas im verovatno klijentela iz raznih međunarodnih krugova kojoj naplaćuju svoju konsultantske usluge nije srećna zbog jačanja Vojske i naše Srbije. Ista ona klijentela koja se oduševi kada lansiranjem lažnih afera pokušaju da upropaste domaću odbrambenu industriju.
Baš zato Ponošu, Jeremiću, Đilasu i ostalim „profesionalcima“ ostavljamo da se slikaju sa Patrik Hoom, šeikom Tidiano Gadijem, katarskim parama, parama iz raznih komandi i ambasada. Aleksandar Vučić i Nebojša Stefanović nastaviće da se diče pripadnicima Vojske Srbije, da rade na njihovom opremanju i poboljšanju standarda i da im ukazuju poštovanje kakvo zaslužuju, a Srbija će nastaviti da samostalno i suvereno donosi odluke", kaže Marković.
(Kurir.rs)