Opšta bolnica u Čačku pod ogromnim je pritiskom, jer su na njenim kovid odeljenjima smešteni pacijenti iz svih opština Moravičkog okruga. Kapaciteti možda jesu ispunjeni, ali zdravstveni radnici još uvek hrabro stoje na prvoj liniji fronta, jer su svesni da životi drugih zavise od njih i zato nema povlačenja dok se vodi rat sa nevidljivim neprijateljem koji je pokorio čitav svet.
Ponekad se radi i preko 12 sati, pod teškom opremom i sa nekoliko pari rukavica. U respiratornom centru su najteži pacijenti, potpuno intubirani ili na kiseoničkoj terapiji, oni se uz pomoć lekara bore za svaki dah i zato je slika iz crvene zone čačanske bolnice, jedina merodavna kad se bilo gde u gradu na Moravi pokrene priča o tome koliko je korona virus zapravo ozbiljna bolest. Ta slika demantuje sve one "neverne Tome" koji celu situaciju smatraju farsom, odbacuju nošenje maski i nonšalantno se okupljaju na proslavama i rođendanima.
Doktorka Biljana Radivojević u prva dva talasa pomagala je drugima i spasavala živote, a u trećem i sama je legla u bolničku postelju.
"Neozbiljno smo shvatili i zato nam se sve ovo dešava. Virus je poprilično nepoznat i zastrašujići, pa čak iako prođete sa lakšom kliničkom slikom, posledice koje može ostaviti i na najzdraviji organizam mogu biti poprilično ozbiljne. Mnogo zdravstvenih radnika je obolelo i to je jedan od najvećih problema, jer džaba ako imamo dovoljno infizuja i oprema, ako nema ko da leči ljude. Zato sve građane molim da vode računa, bolest može biti izuzetno teška i opasna bez izuzetka, jer se pokazalo da ne bira“, rekla je dr Radivojević.
Kroz kovid odeljenja čačanske bolnice do sada je prošlo na stotine ležećih pacijenata, dnevno se obavi oko dve stotine pregleda, a kroz hodnike odjekuju kašalj i pištanje respiratora. Međutim, i u ovoj situaciji našao se jedan simpatičan duo - čačanski Maša i Medo, vredni medicinski radnici, koji i u svom ovom sivilu uspevaju da na lice pacijenata izmame osmeh.
"Trudimo se da se našalimo, da ih bar malo rasteretimo, jer sve njih muči ista i velika briga. Sticajem okolnisti nam na mantilima piše Maša i Medo, pa skoro svima upravo to bude simpatično, bar na trenutak se razbije taj strah koji imaju“, rekao je Marko Milošević koji već devet meseci radi bez slobodnog dana i kog već sad ceo Čačak zna po nadimku Medo.
Kad završe svoj radni dan koji ponekad traje i duplo duže od prosečnog, za medicnsike radnike ipak nije kraj, jer mnogo je lakše obući svu tu čistu opremu, nego je nakon višečasovnog boravka u crvenoj zoni bezbedno skinuti.
"Svi mi imamo porodice, strah nas je za naše i njihovo zdravlje. Već smo navikli na skafandere, maske i rukavice, ali bojazan da se možemo razboleti i zaraziti druge uvek postoji. Zato je jako važno da se svi, bez izuzetka, pridržavaju svih propisanih mera, kako bi se ovo što pre završilo", rekla je glavna sestra na grudnom odeljenju čačanske bolnice, Branka Sečivanović.
Kurir.rs/RINA