Ovo su neprijatni dani za rukovodstvo Saudijske Arabije, a posebno za njenog svemoćnog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, poznatog kao MBS.
Kod kuće je i dalje popularan, ali na međunarodnom nivou nije uspeo da se otrese vela sumnje zbog svoje navodne uloge u ubistvu saudijskog novinara Džamala Kašogija 2018. godine.
A sada se nova američka administracija priprema za useljenje u Belu kuću i novoizabrani predsednik Džo Bajden jasno je stavio do znanja da će zauzeti mnogo oštriji stav od svog prethodnika prema određenim saudijskim potezima, piše BBC.
Rat u Jemenu
Ovo je bila katastrofa za gotovo sve umešane, ali najviše za osiromašeno, neuhranjeno stanovništvo Jemena.
Saudijska Arabija nije započela ovaj sukob - Huti su to učinili kada su krajem 2014. krenuli maršom na glavni grad Sanu i svrgnuli legitimnu vladu. Huti su pleme sa planinskog severa i predstavljaju manje od 15% stanovništva zemlje.
U martu 2015. godine, MBS je, kao saudijski ministar odbrane, potajno okupio koaliciju arapskih država, a zatim ušao u rat sa masivnom vazdušnom snagom, očekujući da će Huti predati se za nekoliko meseci.
Skoro šest godina kasnije, sa hiljadama ubijenih i raseljenih i ratnim zločinima koje su počinile obe strane, koalicija predvođena Saudijskom Arabijom nije uspela da istisne Hute iz Sane i većeg dela naseljenog zapada Jemena.
Uz pomoć Irana, Huti šalju sve preciznije rakete i eksplozivne dronove u Saudijsku Arabiju, pogađajući naftna postrojenja čak do Džede.
U pitanju je skupa pat pozicija i brojni mirovni planovi su se rušili, jedan za drugim.
Jemenski rat ubija Jemence i cedi saudijsku kasu, dok istovremeno privlači sve više kritika iz inostranstva.
Saudijci bi želeli da pronađu način da spasu svoj obraz iz toga. Ali, kako su, prema njihovim rečima, krenuli "da zaustave Iran da napravi uporište na njihovoj južnoj granici", oni insistiraju da ne mogu da prihvate naoružanu miliciju koju podržava Iran, a koja drži vlast u Jemenu.
Međutim, vreme ističe za saudijske ratne napore.
Do 2016. godine, na kraju svog predsedavanja, Barak Obama je već uskraćivao Rijadu određenu američku podršku. Donald Tramp je preokrenuo tu politiku i pružio Rijadu svu obaveštajnu i materijalnu pomoć koju je tražio. Sada je administracija Bajdena nagovestila da je malo verovatno da će se to nastaviti.
Pritisak je da se ovaj rat završi, na ovaj ili onaj način.
Žene u zatvoru
Ovo je za saudijsko rukovodstvo bila međunarodna PR katastrofa.
Trinaest mirnih saudijskih aktivistkinja zatvoreno je, a u nekim slučajevima i jako zlostavljano, zbog navodnog krivičnog dela samo zato što su zahtevale pravo da voze automobile i ukidanja krajnje nepravednog sistema muškog starateljstva.
Mnoge aktivistkinje, uključujući Ludžain al-Hatlul, uhapšene su 2018. godine, neposredno pre ukidanja zabrane ženama da voze automobile.
Saudijski zvaničnici tvrde da je Hatlul kriva za špijunažu i „uzimanje novca od stranih sila“, ali nisu uspeli da iznesu nikakve dokaze.
Njeni prijatelji kažu da nije učinila ništa više od toga da je prisustvovala konferenciji o ljudskim pravima u inostranstvu i prijavila se za posao u UN.
Njena porodica izveštava da su je u pritvoru tukli, šokirali strujom i pretili silovanjem, te da se poslednji put kada su je videli nekontrolisano tresla.
Baš kao i Jemenski rat, ovo je rupa koju je saudijsko rukovodstvo samo iskopalo i sada traži način da se iz nje izvuče.
Nakon što toliko dugo drži žene u zatvoru, bez ikakvih dokaza koji bi opstali na sudu u zemlji sa nezavisnim pravosuđem, najočigledniji izlazni put je „pomilovanje od strane njegovog veličanstva“.
Očekuje se da će ovo pitanje pokrenuti Bajdenova administracija.
Blokada Katara
Ovo će, na površini, biti rešeno nakon iscrpnog kuvajtskog posredovanja iza kulisa. Međutim, ispod površine problem je dublji.
2017. godine, u roku od nekoliko dana od posete predsednika Trampa Rijadu, Saudijska Arabija pridružila se Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu i Egiptu kako bi nametnula embargo svom zalivskom susedu Kataru.
Emirati su proizveli dosije navodnih terorista koji su živeli u Kataru, ali je zemlja porekla da podržava terorizam i odbila je da pristane na zahteve kvarteta.
Kao i kod Huta u Jemenu, postojalo je pogrešno očekivanje da će Katar na kraju kapitulirati. Nisu, delimično zahvaljujući svom ogromnom bogatstvu - Katar sedi na ogromnom priobalnom gasnom polju i uložio je više od 53 milijardi dolara samo u ekonomiju Velike Britanije - a takođe ima i podršku Turske i Irana.
To je u praksi značilo da se poslednjih godina na Bliskom Istoku pojavila duboka pukotina.
Na jednoj strani su tri konzervativne, sunitske zalivske arapske monarhije - Saudijska Arabija, UAE i Bahrein - zajedno sa njihovim saveznikom, Egiptom.
S druge strane su Katar, Turska i različiti politički islamistički pokreti koje ove države podržavaju, poput Muslimanske braće i Hamasa u Gazi.
Ovi transnacionalni pokreti su trn u oku liderima kvarteta, koji ih vide kao egzistencijalnu pretnju svojoj vladavini.
Nema sumnje da je tri i po godine bojkota Katara naneo ekonomsku i političku štetu obema stranama. Takođe je ovim zadat udarac zalivskom arapskom jedinstvu u vreme kada se zalivske arapske vođe sve više brinu zbog iranskog nuklearnog i raketnog programa.
Izaslanik predsednika Trampa i njegov zet Džared Kušner boravio je u Zalivu i zalagao se za završetak spora, i sigurno će i administracija Bajdena želeti da se to reši. Katar je, na kraju krajeva, domaćin najveće prekomorske baze Pentagona Al-Udaid. Ali ono što se dogovori u posredovanju, i dalje će morati da se potvrdi u praksi.
Biće potrebne godine da Katar oprosti svojim susedima, kojima će trebati godine da ponovo steknu poverenje u njega.
Kurir.rs/BBC/Blic