DA LI ĆETE PREŽIVETI KORONU?! SADA SE ZNA: Veliko otkriće naučnika, ovih 5 GENA KLJUČNO! Od njih zavisi da li je virus SMRTONOSAN!

Shutterstock

Naučnici iz Velike Britanije otkrili da mutacije na genima IFNAR2, TYK2, OAS1, DPP9 i CR2 objašnjavaju zašto neki razviju jako težak oblik bolesti, a drugi ne

Zašto neki ljudi s koronavirusom nemaju nikakve simptome, dok se drugi ozbiljno razbole, završe na respiratoru i čak preminu - jedna je od najvećih zagonetki pandemije? Odgovor se delom krije u genima, odnosno u mutaciji pet gena koji su povezani sa najtežim oblicima kovida 19, otkrilo je naučno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji.

Ovo otkriće pruža novi uvid u to gde imunosistem „pogreši“ u borbi s virusom, što može pomoći kod uspostavljanja novih terapija za lečenje kovida. Naučnici Univerziteta u Edinburgu proučavali su DNK 2.700 pacijenata smeštenih na 208 odeljenja za intenzivnu negu širom Britanije i došli do zaključka da pet gena povezanih sa antivirusnim imunološkim odgovorom i zapaljenjem pluća imaju ključnu ulogu u mnogim teškim slučajevima bolesti.

Shutterstock

foto: Shutterstock

- Geni IFNAR2, TYK2, OAS1, DPP9 i CR2 delimično objašnjavaju zašto neki razviju jako težak oblik bolesti, dok na druge virus ne utiče. Skenirali smo gene svakog od pacijenata, a genomi su potom upoređivani sa DNK zdravih ljudi kako bi se otkrile razlike. Pronađeno ih je nekoliko: prva je u genu koji se zove TYK2. Razlike su pronađene i u genu DPP9, koji takođe ima ulogu kod upala, kao i u genu OAS. Varijacije kod gena IFNAR2, koji je povezan s molekulom interferonom, koji pomaže da se imunosistem pokrene čim primeti infekciju, takođe su primećene kod pacijenata na intenzivnoj nezi. Naši rezultati u pokazali koji lekovi bi trebalo da budu na vrhu liste za klinička ispitivanja - rekao je Kenet Bejli, jedan od vođa istraživanja koje je objavljeno u časopisu Nejčer, a prenosi Rojters.

Specijalista genetike i molekularni biolog i fiziolog dr Ivana Buzadžić rekla je za Kurir da su ovakva istraživanja osnov za razvoj personalizovane medicine, jer svaki organizam je drugačiji, pa samim tim i reaguje drugačije.

- Pre bilo kakve terapije treba uraditi genetska istraživanja i tek onda ćemo znati kakva će reakcija organizma biti. Kod ovakvih istraživanja je potrebno vreme, a cilj je personalizovana medicina i farmakogenetika, to jest individualna terapija za svakog pojedinca. Treba da se radi na prevenciji, da i kada dođe do komplikacija, reakcija organizma bude što bolja. Ako neko dobije ozbiljne zdravstvene probleme, treba reagovati brzo i nikakvo lečenje preko Gugla ili savet komšije ne dolazi u obzir. U ovom slučaju treba slušati genetičare kada su sva istraživanja u pitanju, a za terapiju farmakologe i imunologe - rekla je dr Buzadžić.

Marina Lopičić

foto: Marina Lopičić

Milika Ašanin

Nekovid kapaciteti smanjeni na 30-40 odsto

Direktor Kliničkog centra Srbije Milika Ašanin izjavio je juče da je otvaranje kovid bolnice u Batajnici bilo spasonosno jer su svi bolnički kapaciteti bili prenategnuti. On je istakao i da zaposleni u KCS rade na dva koloseka - u kovid i nekovid delu, koji je morao da se prilagodi protivpandemijskim merama. - Smanjili smo kapacitete nekovid dela prvo na 50 odsto, a sada smo na 30-40 odsto. Radimo da zbrinemo hitne i hronične bolesnike koji su došli u neodložna stanja, najviše kardiovaksularne, maligne bolesti i komplikacije od dijabetesa - rekao je on za RTS.

Snežana Pajović

Predispozicija za obolevanje

Direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Snežana Pajović izjavila je nedavno da genetski profil svakog od nas nosi određene zapise u genima, koji određuju da li postoji veća ili manja predispozicija za obolevanje od kovida 19. To je utvrđeno istraživanjem na kome rade istraživači Laboratorije za radiobiologiju i molekularnu genetiku tog instituta, a kako je dodala dr Pajović, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja oboljenja, što omogućava preventivno delovanje. Naučnoistraživački rad na tom projektu trajaće 18 meseci.

Preminulo 48 ljudi

U domovima oko 3.000 zaraženih

U poslednja 24 časa na koronavirus u Srbiji testirano je 16.886 građana, od kojih je 5.679 pozitivno, dok je preminulo 48 ljudi, čime se ukupan broj umrlih od početka epidemije u zemlji popeo na 2.275. Na respiratorima je 318 pacijenata, dok je ukupno hospitalizovano 8.744 obolela. U ustanovama socijalne zaštite i domovima za odrasle i stare zaraženo je skoro 3.000 ljudi - 2.057 korisnika i 902 zaposlenih, saopštilo je Ministarstvo za rad.

Jelena Pronić

TAGOVI