BEOGRAD - Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju (Human Development Report 2020), Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2019. godinu iznosi 0.806, što je svrstava na 64. mesto od 189 zemalja i u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja.
Na vrhu liste ponovo je Norveška, koju slede po dve zemlje izjednačene prema vrednosti Indeksa ljudskog razvoja - Irska i Švajcarska, pa Hongkong i Island.
Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije razvoja društva: dug i zdrav život, pristup obrazovanju i pristojan životni standard, i prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija - od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.
Od zemalja u okruženju najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, dok su među veoma visoko razvijenim zemljama takođe Hrvatska (43) i Crna Gora (48), kao i Mađarska (40), Rumunija (49) i Bugarska (56).
Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Albanija (69), Bosna i Hercegovina (73) i Severna Makedonija (82).
Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji je 76 godina.
Građani Srbije završili su u proseku 11.2 godina školovanja, dok mlađe generacije očekuje prosečno 14.7 godina školovanja.
Prema Indeksu multimenzionalnog siromaštva (MPI), koji identifikuje višestruke uskraćenosti u okviru istog domaćinstva u pogledu obrazovanja, zdravlja i životnog standarda, u Srbiji je 0,3 odsto stanovništva, odnosno 30 hiljada ljudi višedimenzionalno siromašno, dok se u riziku od ulaska u ovu kategoriju nalazi dodatnih 299.000ljudi, odnosno 3,4 odsto stanovništva.
Povodom 30. izveštaja o ljudskom razvoj UNDP je analizirao i napredak zemalja od prvog izveštaja 1990. godine, do poslednjeg, koji obrađuje dostupne podatke o zdravlju i životnom veku, nivou obrazovanja i bruto nacionalnom dohotku, zaključno sa 2019. godinom.
Prema toj analizi u Srbiji se u poslednjih 30 godina životni vek u proseku produžio za 4,5 godine, broj završenih godina škole u populaciji od 25 godina i starijoj se uvećao za 3,2 godine, odnosno za 2,3 godine kada je u pitanju očekivani broj godina koji će deca koja tek treba da krenu u školu provesti u sistemu obrazovanja.
U istom periodu bruto nacionalni dohodak (GNI) je opao za 0.6 posto.
Novi Izveštaj o ljudskom razvoju UNDP-a navodi da pandemija COVID-19 kao najnovija kriza sa kojom se svet suočava, neće biti i poslednja ukoliko ljudi ne smanje pritisak na planetu.
Zato UNDP uvodi novi, eksperimentalni indeks ljudskog razvoja (PHDI) koji uzima u obzir koliko ugljen dioksida zemlje emituju, kao i njihov materijalni otisak, odnosno ukupnu količinu prirodnih resursa iskorišćenih da bi se zadovoljile potrebe potrošnje.
(Kurir.rs/Tanjug)