Ima jedno jednostavno pravilo za razumevanje priča o „novoj varijanti“ ili „novom soju“ o koronavirusu, prenosi BBC.
Pitajte se : "Da li se ponašanje virusa promenilo?" Mutirani virus zvuči instinktivno zastrašujuće, ali virusi mitiraju i menjaju se. Većinu vremena to je ili besmisleno prilagođavanje ili se virus menja na takav način da nas pogoršava zaraza i nova varijanta jednostavno izumire.
Povremeno pronađe novu pobedničku formulu. Nema jasnih dokaza da je nova varijanta koronavirusa - koja je otkrivena u jugoistočnoj Engleskoj - u stanju da se lakše prenosi, izaziva ozbiljnije simptome ili čini vakcinu beskorisnom.
Međutim, postoje dva razloga zbog kojih ih naučnici budno prate. To je znak upozorenja, mada se može tumačiti na dva načina. Virus je mogao mutirati da se lakše širi i uzrokuje više infekcija. Ali varijante mogu dobiti i srećnu priliku zarazivši prave ljude u pravo vreme. Jedno od objašnjenja za širenje „španskog soja“ tokom leta bili su jednostavno ljudi koji su ga uhvatili na odmoru, a zatim doneli kući.
Biće potrebni eksperimenti u laboratoriji da bi se utvrdilo da li je ova varijanta zaista bolji širilac od svih ostalih. Drugo pitanje koje brine naučnike je kako je virus mutirao. "Ima iznenađujuće veliki broj mutacija, više nego što bismo očekivali, a nekoliko izgleda zanimljivo“, rekao mi je profesor Nik Loman iz konzorcijuma COVID-19 Genomics UK (COG-UK).
Postoje dva zapažena seta mutacija. Oba se nalaze u ključnom proteinu spike, koji je ključ koji virus koristi za otključavanje ulaza u ćelije našeg tela kako bi ih oteo.
Mutacija N501 menja najvažniji deo šiljka, poznat kao „domen koji veže receptor“. Ovde klas dolazi u prvi kontakt sa površinom ćelija našeg tela. Svaka promena koja virusu olakšava ulazak unutra verovatno će mu doneti prednost. „Izgleda i miriše na važnu adaptaciju“, rekao je prof. Loman.
Druga mutacija - H69 / V70 - pojavila se nekoliko puta ranije, uključujući čuvenog zaraženg vizona.
Zabrinjavalo je to što su antitela iz krvi preživelih manje efikasna u napadu na tu varijantu virusa. Ponovo će biti potrebno još laboratorijskih studija da bismo zaista shvatili šta se događa. Profesor Alan Meknali sa Univerziteta u Birminghamu rekao je: "Znamo da postoji varijanta, ne znamo ništa o tome šta to biološki znači".
"Prerano je davati bilo kakav zaključak o tome koliko je ovo važno ili ne". Mutacije proteina spike dovode do pitanja o vakcini, jer tri vodeća uboda - Fajzer, Moderna i Okford - sve obučavaju imunološki sistem da napada šiljke.
Međutim, telo uči da napada više delova šiljka. Zbog toga su zdravstveni službenici i dalje uvereni da će vakcina delovati protiv ove varijante.
Ovo je virus koji je evoluirao u životinjama i skočio da zarazi ljude pre oko godinu dana.
Od tada mesečno beleži oko dve mutacije - uzmite uzorak danas i uporedite ga sa prvim iz Vuhana u Kini, a razdvojilo bi ih oko 25 mutacija.
Koronavirus još uvek iskušava različite kombinacije mutacija kako bi pravilno zarazio ljude noktima.
To smo videli i ranije: Pojava i globalna dominacija druge varijante (G614) mnogi vide kao virus koji se poboljšava u širenju.
Ali uskoro će masovna vakcinacija vršiti drugačiji pritisak na virus, jer će se on morati promeniti kako bi zarazio imunizovane ljude.
Ako ovo pokreće evoluciju virusa, možda ćemo morati redovno da ažuriramo vakcine, kao što to činimo protiv gripa, da bismo to i održali.
Kurir.rs/BBC