Bolničke infekcije predstavljaju najčešću neželjenu posledicu lečenja u bolnicama i prepoznate su kao veliki javno-zdravstveni problem u celom svetu, pa i kod nas. Infektolog, Prof. dr Tomislav Preveden, odgovara na pitanje šta su bolničke infekcije, zbog čega se javljaju i da li ih je moguće sprečiti.
Bolničke infekcije se razvijaju 48 do 72 sata od prijema bolesnika u bolnicu. One mogu da doprinesu dodatnom pogoršanju opšteg stanja bolesnika jer doprinose većem broju komplikacija osnovne bolesti, bez obzira na razlog zbog kojih je pacijent hospitalizovan.
Podaci Svetske Zdravstvene Organizacije upozoravaju da godišnje u svetu milioni hospitalizovanih bolesnika dobiju bar jednu bolničku infekciju u toku lečenja i da su one razlog velikog broja smrtnih ishoda u bolnicima ali i nakon izlaska iz njih, ističe prof. Preveden.
Neracionalna upotreba antibiotika, kako u bolničkoj tako i u vanbolničkoj sredini, uzrokovala je enormno povećanje otpornosti bakterija na dostupne antibiotike. Time je problem borbe protiv razvoja i širenja bolničkih infekcija znatno složen jer izlečenje bolesnika zahteva upotrebu antibiotika, U toku terapije bakterije razvijaju rezistenciju (otpornost) na primenjene antibiotike, javlja se potreba za uključenjem novog antibiotika i tako u krug. Zbog toga je problem pojave i lečenja bolničkih infekcija, naročito na odeljenjima gde pacijenti duže leže, jako složen i zahteva sistematski epidemiološki i mikrobiološki nadzor.
Sekundarne bakterijske infekcije kod ovih bolesnika su najčešći razlog za primenu antibiotika. Kod najvećeg broja pacijenata radi se o pneumonijama ili urinarnim infekcijama usled postavljanja urinarnog katetera ili nošenja pelena.
Antibiotici na žalost nisu selektivni lekovi. Oni deluju kako na loše, tako i na one dobre bakterije u našem organizmu. Uništavanje dobrih bakterija dovodi do disbalansa u crevnoj flori i time do niza neprijatnih stomačnih tegoba, od kojih su najčešći proliv, grčevi i nadimanje. Zbog toga su probiotski preparati danas definitivno postali "zlatni standard" uz svaku antibiotsku terapiju, navodi prof. dr Tomislav Preveden. Faktori rizika za nastanak bolničke infekcije su duži period boničkog lečenja, terapija antibioticima širokog spektra, starost preko 65 godina, pridružena hronična oboljenja itd. Pojava bolničke infekcije produžava bolničko lečenje, komplikuje tok i ishod bolesti i povećava ukupne troškove bolničkog lečenja.
Velika upotreba antibiotika širokog spektra tokom aktuelne COVID-19 virusne infekcije može biti razlog povećanja broja bolesnika sa Clostridium difficile infekcijom koja je poznata kao vodeći uzrok dijareje u zdravstvenim ustanovama.
Šta možemo učiniti da se rizik od nastanka bolničkih infekcija smanji?
Savetuje se, pre svega, racionalna primena antibiotika, ali i primena probiotskih preparata koji se savetuju već od prvog dana antibiotske terapije, i još najmanje 7-10 dana po njenom završetku, odnosno što duže to bolje!
Za lečenje Cl.difficile infekcije savetuje se standardna terapija vankomicinom i/ili metronidazolom uz primenu probiotskog preparata u trajanju od mesec dana jer je to minimalni period potreban za oporavak naših prirodnih odbrambenih crevnih bakterija.
Međutim, nije svejedno koji probiotski preparat primenjujemo uz antibiotik.
Naime, probiotski preparati u svom sastavu uglavnom imaju dobre bakterije, koje i same bivaju razgrađene delovanjem antibiotika. Osim toga, prilikom primene bakterijskih probiotskih preparata, postoji opasnost od njihove interakcije sa lošim bakterijama u našem organizmu i razmene genetskog materijala. Najveći problem nastaje ako se prenese gen za rezistenciju. To znači da bi loše bakterije kao izazivači bolesti mogle postati otporne na delovanje antibiotika.
Zato je jako važno da lekar poznaje prirodu bolesti, da proceni da li je primena antibiotika uopšte neophodna, a ako jeste, da uz antibiotik preporuči jedinu probiotsku gljivicu - Saccharomyces boulardii.
Ovaj probiotik je kao gljivica potpuno otporan na delovanje antibiotika. Pored toga je eukariotska ćelija, pa nema nikakve mogućnosti za direktnu komunikaciju ili razmenu genetskog materijala sa bakterijama. To znači da se jedino Bulardi može istovremeno primenjivati uz antibiotik, bez ikakve opasnosti od razvoja rezistencije, navodi prof. dr Tomislav Preveden.
Bulardi probiotik je jedini na našem tržištu u inovativnom a-tech pakovanju, što znači da je svaki blister dodatno zaštićen od spoljašnih faktora kesicom ispunjenom inertnim gasom. Takva zaštita produzava život probiotskih ćelija, garantuje deklarisanu dozu, a time i bolju efikasnost i bezbednost preparata.
Promo tekst