BEOGRAD - Isplatu obeštećenja koje ne prelazi iznos od 1.000 evra moglo bi za sada da očekuje oko 1.500 naslednika imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, kažu u Agenciji za restituciju.
To nije konačan broj i on će svakako biti veći, jer Agencija svakodnevno donosi nova rešenja o obeštećenju.
Ivana Živković iz Agencije za restituciju kaže za Tanjug da će iznosi obeštećenja koji ne prelaze 1.000 evra biti isplaćeni u novcu i to u celosti u 2022. godini.
Objasnila je da je to najznačajnija izmena Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Izmenama je precizirano da se za korisnike restitucije kojima po osnovu pravnosnažnog rešenja o obeštećenju pripada obeštećenje koje ne prelazi iznos od 1.000 evra i ono se po korisniku vrši isključivo u novcu, isplatom celokupnog iznosa, i to 31. marta naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je akt Vlade stupio na snagu.
"Svim podnosicima zahteva kojima je pravnosnažnim rešenjima Agencije za restituciju utvrđen iznos obeštećenja do 1.000 evra, taj iznos će dobiti u gotovom novcu, a ne u obveznicima kao sto je do sada bilo predviđeno", rekla je Živković.
Navela je da Agencija rešenja o obeštećenju donosi svakodnevno, a da ona postaju pravnosnažna 15 dana od dana njihovog donošenja, ukoliko nema žalbe na takvo rešenje.
"Broj će se svakako povećavati svakoga dana, jer se svakoga dana rade rešenja i svakoga dana ona postaju pravnosnažna. Nakon pravnosnažnosti rešenja i nakon usvajanja izmena zakona, oko 1.500 lica bi u 2022. mogla da dobiju iznos obeštećenja u celosti ukoliko je do 1.000 evra po podnosiocu zahteva", objašnjava Živković.
Precizirala je da, ukoliko je u jednom rešenju više podnosilaca zahteva, odnosno više zakonskih naslednika bivšeg vlasnika, i ukoliko je za svakog od njih određen iznos do 1.000 evra, svi oni će dobiti taj iznos u gotovom novcu.
Obveznice za obeštećenje bi trebalo takođe da se emituju 2022. godine, a Živković kaže da bi najpre Vlada trebalo da utvrdi koeficijent obeštećenja.
Objasnila je da je to zapravo procenat koji se množi sa iznosom obeštećenja i na osnovu čega se utvrđuje tačan iznos obeštećenja koji će korisnik restitucije da dobije.
Navela je i da će nakon pravnosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje tačan iznos obeštećenja, biti donet akt Vlade Srbije kojim će se utvrditi ukupan broj rešenja i ukupan iznos obeštećenja.
"Za sva rešenja koja bi postala pravnosnažna do 30. juna tekuće godine, do 30. septembra te iste godine donosio bi se akt Vlade kojim bi se utvrđivao iznos obešetćenja i emisija i način emitovanja obezvnica", pojasnila je Živković.
Dodala bi da bi se onda naredne godine u odnosu na taj akt Vlade isplaćivale obveznice na rok od 12 godina.
Starijima od 70 godina obveznice će se, kaže Živković, isplaćivati u roku od pet godina, a starijima od 65 godina iznos obezvnice će se isplaćivati na rok od 10 godina.
Podsetila je da je Agenciji za restituciju ukupno podneto više od 75.000 zahteva za vraćanje imovine, a da je Agencija do sada donela više od 3.000 rešenja o pravu na obeštećenje.
Ona, međutim, objašnjava, da će se možda donositi rešenja za obeštećenje i za one podnosioce zahteva kojima je neka nepokretnost vraćena u naturalnom obliku.
"I u tim rešenjima će se možda donositi rešenja o pravu na obeštećenje, ukoliko je ostala neka nepokretnost koja ne može da se vrati u naturalnom obliku", rekla je Živković.
(Kurir.rs/Tanjug)