Dok su pregovori o budućim trgovinskim odnosima između Londona i Brisela još uvek u bezizlaznoj situaciji, a konačni raskol 31. decembra je sve bliži, Britanci pokušavaju da se pripreme za haos koji bi se mogao dogoditi u slučaju neregulisanog Bregzita. Sektorske federacije upozoravaju da se haos može očekivati od 1. januara, jer se veliki broj kompanija nije mogao dovoljno dobro pripremiti za izlazak iz Evropske unije jer je još uvek nepoznato da li će biti trgovinskog sporazuma.
Raskid bez sporazuma značio bi da će se mnoge kompanije suočiti sa većim troškovima, kao i cenama za potrošače, posebno hranom, koja se masovno uvozi iz EU, a ovaj efekat bi mogao pogoršati pad funte, što bi povećalo cenu uvezene robe.
"Britanske kompanije i dalje se nadaju sporazumu o Bregzitu, ali od 1. januara suočiće se s poremećajima“, šta god da se desi, rekao je za AFP Daren Džons, predsednik parlamentarnog odbora za preduzetništvo, energetiku i industrijsku strategiju, nakon razgovora sa predstavnicima poslodavaca prošle nedelje.
Upozorili su na "potencijalnu nestašicu hrane i rast cena čak i ako se postigne sporazum", kao i na "porast troškova za britansku automobilsku industriju, kao i na razloge za zabrinutost kada su u pitanju finansijske usluge", rekao je on.
Džejms Sibli, direktor međunarodnih poslova za Britansku federaciju malih preduzeća (FSB), rekao je za BBC da očekuje "strašne poremećaje u januaru".
Zemlja je to već iskusila: britanske luke su zakrčene nedeljama i lanci snabdevanja su poremećeni. Mnoge kompanije pokušavaju da obezbede isporuku zaliha unapred kako bi izbegle smetnje u januaru ili više nego obično poručuju da nadoknade kašnjenja u proizvodnji zbog dugog karantina ovog proleća. Kilometarske kolone mogu se videti na putevima do trajektne luke u Doveru. Takva situacija mogla bi se znatno pogoršati u odsustvu sporazuma sa Evropskom unijom.
U izveštaju o „razumnom najgorem scenariju“ ovog leta, britanska vlada je rekla da očekuje da kolone od 7.000 kamiona budu blokirane dva dana na putevima. Zbog toga gradi ogromna parkirališta za kamione na jugu Engleske, a čak će uvesti i dozvole za ulazak u region Kenta gde se nalazi Dover.
FT je izvestio da je osnovana radna grupa D20 (decembar 2020) koja se priprema za haotične scenarije koji bi se mogli dogoditi posle 1. januara, poput poplave parkirališta za kamione u slučaju jakih zimskih kiša, nestanka struje i nestašice goriva. Prema FT-u, ministar saobraćaja Grant Shapps iznajmio je trajekte na šest meseci u slučaju blokada puteva, plativši za to 77 miliona funti.
Britanski ministar za Bregzit Majkl Gouv veruje da zadržavanja u lukama neće dugo trajati. "Očekujem da će se posle početnih nekoliko dana i nedelja potencijalnih poremećaja stvari rešiti i da ćemo relativno normalno imati novu normalu u novoj godini," rekao je u četvrtak u britanskom parlamentu.
Samo trećina kompanija je spremna za Bregzit U slučaju da se London i Brisel ne dogovore o trgovinskom sporazumu, pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) primenjivaće se od 1. januara. To znači da će mnoge kategorije proizvoda biti podložne carinama, možda kvotama i administrativnim formalnostima koje ne postoje na jedinstvenom tržištu. Bilo koji kamion sa robom koji se strogo ne pridržava pravila na granici zaglaviće se na nekoliko minuta, što bi moglo dovesti do nepreglednih kolona. To će poremetiti lance snabdevanja, posebno u automobilskom sektoru, gde je proizvodnja raširena širom Evrope i zasniva se na minimalnim zalihama rezervnih delova kako bi se smanjili troškovi.
Svako odlaganje može dovesti do zastoja. Primer je japanska Honda, koja je nedavno morala nakratko da obustavi proizvodnju u fabrici u Svindonu, jer nije imala dovoljno rezervnih delova.
Džejms Sigli rekao je da je prema istraživanju FSB-a samo trećina MSP spremna za Brekit.
Takođe raste zabrinutost zbog moguće nestašice hrane. Na pitanje novinara o potrebi stvaranja zaliha hrane, vladin portparol naglasio je da zemlja ima "elastičan lanac snabdevanja". Što se tiče radne grupe D20, rekao je da se vlada priprema za različite scenarije nakon isteka prelaznog perioda 31. decembra.
Konfederacija britanske industrije (CBI) pozvala je na „grejs period kada su u pitanju pravila o poreklu, označavanje proizvoda i uvođenje granične kontrole“. Ujedinjeno Kraljevstvo je formalno napustilo EU 31. januara, ali postoji prelazni period do kraja godine, tokom kojeg ostaje deo jedinstvenog evropskog tržišta i carinske unije.
EU i London pokušavaju da se dogovore o sporazumu kojim će se regulisati njihova trgovina vredna skoro trilion američkih dolara godišnje. EU sadadi Velikoj Britaniji pristup njenom ogromnom jedinstvenom tržištu bez carina i bez kvota, ali pod uslovom da London sledi evropske standarde i pravila državne pomoći jer ne želi da dozvoli nelojalnu konkurenciju. Takođe zauzvrat traži nesmetan pristup evropskih ribara britanskim vodama. London, s druge strane, želi da ima nesmetan pristup evropskom tržištu, ali bi želeo da zadrži što veću autonomiju u svojoj ekonomskoj politici i zbog toga ne želi da se obaveže da će slediti evropska pravila.
Bez obzira da li se Britanija i EU slažu oko trgovinskog sporazuma ili ne, ekonomisti očekuju da će Bregzit biti bolan za britansku ekonomiju, posebno zbog teških posledica pandemije koronavirusa. Prestižna Londonska škola ekonomije očekuje da će Bregzit bez trgovinskog sporazuma, odnosno ponovnim uvođenjem carinskih i graničnih kontrola, biti skuplji od pandemije covida-19 jer će se njegove posledice osećati duže.
Ni prethodna konzervativna vlada nije krila efekat Bregzita u zvaničnim dokumentima objavljenim krajem 2018. godine. Prema tadašnjim procenama, raspad bez sporazuma smanjio bi britanski BDP za 7,6 odsto tokom 15 godina. Da je dogovoren trgovinski sporazum, BDP bi pao za 4,9 odsto.
Ali daleko od trgovinskog sporazuma koji bi rešio sve probleme, jer će u svakom slučaju biti nepovoljniji od jedinstvenog tržišta koje omogućava nesmetanu trgovinu. Naime, sporazum o slobodnoj trgovini ukida ili u velikoj meri smanjuje carine, ali ne i administrativne formalnosti i granične kontrole.
"Do prekida će neizbežno doći dok se kompanije ne upoznaju sa novim pravilima. Ali taj period bi trebao biti relativno kratak “, a London i Brisel„ mogli bi brzo da se dogovore o ekvivalencijama finansijskih usluga “, ključnom sektoru za Veliku Britaniju, rekao je TTomas Pu, glavni ekonomista u Capital Economics-u. Finansijski sektor u Britaniji zapošljava više od milion ljudi i donosi britanskoj ekonomiji gotovo 130 milijardi funti godišnje.
Engleska banka, centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva, predviđa pad izvoza i poremećaj lanaca snabdevanja, sa padom BDP-a od 1 odsto u prvom kvartalu 2021. Britanski premijer Boris Džonson uverava da će zemlja napredovati sporazumi o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama sveta. Ali Brekit će se zapravo dogoditi u najgorem mogućem trenutku za britansku ekonomiju, koja se bori da se izbori sa dvostrukim šokom pandemije i istorijske recesije koju vladine službe procenjuju na 11,3 odsto u 2020. godini, dok očekuju rast od 5,5 odsto u 2021. godini.
Britanska kancelarija za budžetsku odgovornost, zvanično nezavisno telo za analizu britanskih javnih finansija, u svom najnovijem izveštaju iz novembra procenila je da će Bregzit bez sporazuma britansku ekonomiju koštati 2 procenta BDP-a 2021. godine, što znači rast od 3,5 procenta. OECD predviđa da će britanska ekonomija biti za 6 procenata manja na kraju 2021. godine u poređenju sa nivoom pre krize, najgorim posle Argentine (-8 procenata).
Kurir.rs/Net.hr