OVO JE NOVI BERGAMO? Nemačka oblast teško pogođena koronom, ali građani i dalje ne žele uvođenje pravila (VIDEO)
Pokrajina Saksonija je najteže pogođena ovim talasom korona-virusa. Vlasti razmatraju izolovanje celih gradova i opština. Bez obzira na to, mnogi ljudi na istoku Nemačke sumnjaju u zvanične brojke i mere.
Vesti sa istoka Nemačke uznemiruju. Pokrajina Saksonija beleži preko 400 novoregistrovanih zaraza na sto hiljada stanovnika u poslednjih sedam dana. U tri okruga je ova vrednost – takozvana incidencija – prešla 600. Nemački prosek je trenutno 179.
Zbog takvoga stanja je Saksonija dva dana pre ostatka zemlje krenula u strogi lockdown. Prodavnice, škole i vrtići su zatvoreni, svi su pozvani da ostanu kod kuće kad god mogu. No čini se da ljudi to ne čine – mobilnost u Saksoniji je, prema nekim podacima, među najvećima u Nemačkoj.
Pokrajinske vlasti razmatraju dodatno pooštravanje mera. Kako se čuje, u igri je mogućnost da se najugroženiji okruzi potpuno izoluju od ostatka zemlje.
Te vesti su izazvale nemir. Pokrajinski premijer Mihael Krečmar umiruje rečima da još ništa nije odlučeno te da valja izbeći histeriju i paniku. Prvo će se pričekati dve sedmice da se vidi da li aktualne mere daju rezultate. „Pre toga ne treba računati sa novim ograničenjima“, rekao je premijer.
Najveća nemačka žarišta pandemije su upravo u Saksoniji, i to na jugoistoku pokrajine, na tromeđi s Poljskom i Češkom. Ovde desetine hiljada ljudi rade preko granice i svakog dana putuju.
„Samo u gradskom području Baucena skoro 20.000 ljudi dolazi da radi“, kaže gradonačelnik tog saksonskog gradića Aleksander Arens. „To je enormna brojka za grad od 40.000 stanovnika.“
Češka sa svojih deset miliona stanovnika spada u evropske zemlje najteže pogođene pandemijom. Tamo se već deset hiljada smrti dovodi u vezu s koronom, broj novih zaraza je toliki da će vanredno stanje pred Božić opet biti produženo.
Jedan lekar koji radi u nemačkoj klinici blizu tromeđe tvrdi da su on i kolege već prinuđeni da sprovode trijažu – da biraju kojeg će pacijenta priključiti na kiseonik, a kojeg neće. Taj izbor može značiti odluku između života i smrti.
Mnoge su saksonske klinike na granicama mogućnosti jer nemaju dovoljno kreveta niti medicinskog osoblja. Na to je još početkom decembra ukazao saksonski savezni poslanik Markus Vandervic. On je drastičnim rečima upozorio da preti „saksonski Bergamo“, podsećajući na slike sa severa Italije s početka pandemije.
Na istoku Saksonije, u oblasti Rudne gore, navodno nedostaje već 60 odsto lekara i negovatelja jer su ili sami zaraženi ili u karantinu.
Gradonačelnik Arens je, kaže, naslutio što se sprema još krajem oktobra kada su porasle brojke u susednoj Češkoj. „Zalažem se protiv zatvaranje granice ka Češkoj“, kaže on ipak. Dodaje da se moraju naći druga rešenja.
No u Baucenu se još uvek vide ljudi bez maske ili oni koji je nonšalantno nose ispod nosa. Kada ih za to upitate, obično odmahnu rukom i brzo se udalje. Neki otvoreno kažu da ne veruju u zvanične statistike niti medijske izveštaje.
„Strože mere su upravo izraz toga što su ljudi imali osećaj da im se prethodne mere pokroviteljski nameću“, kaže Arens.
U lokalnoj prodavnici igračaka u Baucenu izričito se dopušta ulazak bez maske – vlasnik se broji u one koji otvoreno pozivaju na suprotstavljanje merama. Poslanik Vandervic je ispričao da ga u saksonskom zavičaju gledaju kao vanzemaljca kada nosi masku.
Arens priča da je Saksonija odlično prošla kroz prvi talas pandemije te da zato mnogi ne veruju u ozbiljnost stanja. „U proleće ovde gotovo da nismo imali slučajeva. Većina ljudi onda još nije znala nekog, ko zna nekog ko je imao virus.“
Sada preti fizička izolacija Baucena i sličnih gradova. Arens se boji da oštrija pravila neće biti prihvaćena. „Sprovođenje mera kao u Kini ovde niko ne bi podržao“, kaže gradonačelnik.
Kao razlog on navodi iskustvo iz DDR, gde je istočnonemačko komunističko vođstvo do detalja uređivalo život građana. To izaziva odbrambeni refleks, kaže Arens. „Mnogo više moramo da radimo sa smislenim preporukama“, priča, ali odmah dodaje da preporuke trenutno više nisu dovoljne.
„U situaciji smo gde moramo da posegnemo za krajnjim sredstvima kako brojke ne bi još više eksplodirale.“
Kurir.rs/DW