Politički analitičari i predstavnici državnih institucija smatraju da se uticaj nekih velikih sila u Srbiji precenjuje, jer veći deo ekonomske razmene Srbija ostvaruje sa Evropskom unijom, dok Rusiji i Kini Srbija ne predstavlja neko značajno geopolitičko "bojno polje".
Vesna Marković iz Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine navodi da je Srbija do sada otvorila 18 od 35 poglavlja u EU integracijama, prenosi Nova ekonomija.
"Naši sporazumi sa trećim zemljama prestaju onda kada postanemo članica. Sa EU trenutno imamo najveću trgovinsku razmenu, dok su Italija i Nemačka najveći investitori u Srbiji", podseća Marković. Ona ističe da je put Srbije u EU veoma jasan, ali da su porasle kineske investicije u infrastrukturu, Rusija investira u železnicu, a Turska u autoputeve. "EU fondovi su značajni za Srbiji, ali joj nisu dovojni za strateške infrastrukturne projekte na kojima radimo i to otvara prazan prostor. Kada govorimo o kreditima, svaka država vodi računa o tome da ih dobije što povoljnije", objašnjava Marković. Ona naglašava da od Srbije niko nije tražio da uvede sankcije Rusiji i uskladi se sa spoljnom politikom EU, iako bi to bilo poželjno. Podseća da poglavlje o o zajedničkoj bezbednosnoj politici nije otvoreno jer ga blokiraju baltičke zemlje. Ne treba da preterujemo sa značajem koji Srbija ima za Kinu Dejan Pavlićević sa kineskog univerziteta "Xi’an Jiaotong-Liverpool" ocenjuje da se angažovanje Kine u Srbiji ne razume na pravi način jer se smatra da je Balkan neko važno geopolitičko polje.
"Srbija i Balkan su samo deo šireg polja i piristupa Kine. Ne treba da preterujemo sa značajem koji Srbija ima za Kinu, kada pričamo o inicijativi 'Pojas i put' jer je ona samo jedna od zemalja koja je tu uključena", kaže Pavlićević i dodaje da Srbija vrši više od 60 odsto trgovinske razmene sa Evropskom unijom. Naglašava i da Kina nema kapacitete da utiče na probleme koji su u vezi sa Kosovom, niti ima bezbednosne interese u regionu. Smatra da je EU sa Srbijom ojačala manje vidljive birokratizovane projekte, dok su kineski infrastrukturni vidljiviji, ali nisu mnogo značajniji od evropskih, piše Nova ekonomija. Rusko prisustvo u Srbiji opada Da rusko prisustvo u Srbiji opada smatra Maksim Samorukov sa moskovskog Karnegi centra i dodaje da je Srbija ove godine napravila značajne korake u "diversifikaciji" uvoza energenata. "To zastupa i ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja smatra da se energenti koji se uvoze iz Rusije previše plaćaju", ocenjuje Samorukov. Prema njegovim rečima, treba imati u vidu da je dosadašnji ministar diplomatije Ivica Dačić, koji je bio proruski nastrojen, otišao na manje važno mesto predsednika Narodne skupštine, kao i da su "neki drugi ljudi u energetskom sektoru, stari prijatelji Gasproma morali da daju otkaze".
Prema njegovoj prognozi neće se obnoviti ni zajedničke vojne vežbe Rusije i Srbije, koje su letos suspendovane. Ruski uticaj će prema njegovim rečima ostati blag, ali to ne znači da on ne može ponovo da ojača. "Rusija trenutno ima mnogo problema na postsovjetskom prostoru, kao što je sukob u Ngorno Karabahu", podseća ruski analitičar. Turska u Srbiji pravi fabrike dok u Bosni otvara džamije Odnosi Srbije i Turske uglavnom se baziraju na ekonomiji, jer je Turska uvidela da joj se ta saradnja više isplati, smatra između ostalog Hamdi Firat Buyuk, politički analitičar platforme Feniks Politik. "Turska u Srbiji pravi fabrike dok u Bosni i Hercegovini otvara džamije i ne znam kako će Erdogan to objasniti Bošnjacima", primećuje ovaj novinar koji je na doktorskim studijama u Sarajevu.
(Kurir.rs/Nova ekonomija)