U vreme pandemije i zatvaranja granica razni mešetari i kriminalci bacili su se na novi unosan “biznis”, koji nije zaobišao ni našu zemlju.
Koristeći tešku situaciju, crno tržište su preplavili falsifikovanim negativnim PCR testovima na koronavirus.
U ovaj biznis su se uplele i dve gospođe iz Modriče, D. M. Đ. i S. D., koje su na kraju završile u pritvoru.
Iz Okružnog javnog tužilaštva Doboj saopšteno je da su njih dve lažne PCR testove izrađivale i prodavale od 18. novembra do 8. decembra, kada su uhapšene u Modriči, u operativnoj akciji “Retest”.
One nisu medicinske radnice, ali su vešto, uz pomoć kompjutera, utvrdile kako mogu da dođu do zarade. Za testove su koristile memorandum Doma zdravlja Banjaluka, a testove su prodavale za 70 KM (oko 35 evra) zainteresovanima radi odlaska u inostranstvo.
Kako su domaćice mogle da naprave PCR test, objasnio je kriminalista Ismet Katana, stalni sudski veštak.
"PCR test je u formi računarski obrađenog dokumenta. Znači, možete ga i vi, ukoliko imate priliku da imate originalni primerak, skenirati, prebaciti u jednu od formi obrade fotografija, ukinuti šta god želite u njemu i upisati šta god želite. Izbrišete sadržaj i ukucate ime koje želite, ali se pobrinete da pronađete isti font slova koji je korišćen. I onda ga isprintate. Pečat na njemu nije više trag pečata, nego filtera u boji i golim okom teško da će neko raspoznati da nije original. To je najjednostavniji način", kaže Katana.
Objašnjavajući postupak, on napominje da je to isto kao kad se deca igraju kod kuće menjajući sadržaje na računaru.
Najjednostavniji način da se otkrije je li u pitanju krivotvorina jeste provera kod onoga ko je izdao test. Ukoliko ima broj protokola, izdavalac u računaru može proveriti je li taj dokument izdat i na koje ime.
"Medicinsku dokumentaciju je inače lako krivotvoriti jer su najčešće u formi lakog davanja. Otisak institucije i lekara može se uzeti s bilo kog drugog dokumenta koji ste dobili. Zato lažni PCR test može vizuelno pokazivati verodostojnost dokumenta dok ga neko ne pogleda pod mikroskopom ili velikom lupom i onda utvrdi je li na njemu trag pečata ili računarskog printera u boji", objašnjava Katana za Avaz.
Kurir.rs/Avaz.ba