Bilo kakav oblik nasilja nad ženom više nije samo privatna, lična stvar žene. Već dugo se govori i piše o temi koja je često ostajala u četiri zida ili u traumatičnom sećanju žena koje su bile na različite načine zlostavljane, a o tome nisu smele da govore zbog osude porodice, okoline, pa i celog društva.
Među najtraumatičnijim oblicima nasilja je seksualno nasilje, što je opšti naziv za brojne oblike seksualnog ponašanja za koje je karakteristično da se odvijaju bez pristanka, odnosno iznuđeni su primenom sile i/ili pretnje.
Ovih dana Danska je promenila zakonsku definiciju silovanja. Više nije potrebno da silovatelj primeni ikakvu prisilu, bilo fizičku, bilo moralnu poput pretnji ili ucena. Dovoljno je da druga strana nije dala pristanak - i već će bilo koji polni akt biti smatran silovanjem.
Dovoljno je da izostane svesno DA
Po ovoj definiciji dovoljno je da druga strana povuče svoj pristanak i od tog trenutka će bilo koji nastavak nekoga polnog čina biti silovanje. „Ne!“ postaje „Ne!“ bilo u kom trenutku, bilo u kojoj prilici. Važna promena u ovom zakonu je da čak nije nužno da jedna strana izričito kaže „Ne!“. U ranijem zakonu izostanak te reči u komunikaciji uzimala se kao olakšavajućaokolnost za napasnika. Sada je dovoljno da je izostalo svesno, željeno "Da!". jer, žrtve napastvovanja često su bile osobe koje su opijene, ili su u snu napadnute, prepadnute i prestrašene do mere da ne zna šta i kako da kaže. Ovakvim stavom je bilo koja polna aktivnost druge osobe prema njoj poprimila karakter kaznenog dela silovanja.
- Znajući gde živimo, znajući kako advokati silovatelja maltretiraju i ponižavaju žrtvu da bi pokazali ili makar uneli sumnju da je žrtva na neki pasivan način bila saglasna činu i znajući da je u mom zavičaju muškarac smatrao svojim pravom da sa dva-tri šamara reši "zafrkavanje" sa strane cure koja se htela ljubakati ali nije želela ići dalje, ne bi bilo loše kopirati danski novi zakon - piše Inoslav Bešker za Jutarnji.hr.
kurir.rs