Amerikanac Donald Morison je bio regrutovan u Drugom svetskom ratu i nije znao da li će uspeti kao vojnik. Želeo je da ode u mornaricu odmah nakon srednje škole, ali nije položio fizički test.
"Odbijen sam zbog ravnih stopala. Položio sam pismeni ispit, ali ne i fizički", rekao je Morison.
U maju 1944. godine, nakon poslednjeg odbijanja, poslušao je očev savet ako zaista želi da stupi u vojnu službu.
" Ako toliko želiš da ideš, makni se sa farme “, rekao otac Morisonu. Brzo se zaposlio radeći za opštinu na građevini. Samo šest nedelja kasnije, regrutovan je.
23. marta 1945. godine, dok se kretao brdima blizu reke Rajne u Nemačkoj, napadnut je njegov tim. Morison kaže da dok je posezao za mitraljezom, granata je eksplodirala u blizini.
„Tada je pala i druga, geleri su mi prošli pored lica i onesvestili me“, kaže Morison.
Ležeći u nesvesti i krvareći iz rana na licu, drugi vojnici su verovali da je mrtav i nastavili su da marširaju dalje.
Nekoliko trenutaka kasnije, Morison se probudio.
„Gledao sam oko sebe, nije bilo nikog“, rekao je.
Ali brzo je stekao dovoljno snage da ustane i potraži svoje drugove. Kad ih je pronašao, svi su bili u neverici. Morison kaže da su „izgledali kao da vide duha“.
„Lica su im sva pobelela“, rekao je Morison, koji je tek tada otkrio kako je spasen.
U levom džepu na prsima nalazila se njegova Biblija, koju je svaki dan nosio u istom džepu. Komad gelera probio se kroz njegov kaput, ali su ga blokirale debele stranice Biblije. Geler je i dalje bio zaglavljen na pola knjige.
Nakon toga, Morison je još dve godine proveo na frontu, a 1946. se vratio na porodičnu farmu nedaleko od Darijena, u Viskonsinu.
Kurir.rs/wsls.com