Navršila se decenija od Arapskog proleća. Talas revolucija je počeo u Tunisu gde se stvar završila brzo i relativno mirno kada je predsednik Ben Ali pobegao iz zemlje. Potom se nastavilo u Egiptu gde je mirnim demonstracijama koje su trajale mesec dana, srušen diktator Hosni Mubarak. Izgledalo je kao da se arapski svet budi i traži demokratiju posle kolonijalne i diktatorske vlasti vekovima unazad.
Ali, onda su izbili krvavi građanski ratovi u Siriji, Libiji, Jemenu, a otpor je brutalno ugušen u Bahreinu. San se pretvorio u košmar.
Danas je Bliski istok pun razorenih država ili su se, kao u Egiptu, diktator vratili na vlast.
Da li je to epilog nada, zašto je sve otišlo u krivom pravcu i da li su nove revolucije moguće, u emisiji Usijanje dana govorili su Džeremi Bouven, urednik BBC za Bliski Istok, i Andrija Ivanović, urednik spoljnopolitičke rubrike Kurira.
"Naziv Arapsko proleće je simbol novog početka za arapski svet, iako je počelo na zimu", objasnio je Ivanović.
"Internet je odigrao veliku ulogu u Arapskom proleću. Vajber, Tviter i druge platforme omogućile su ljudima da se organizuju".
"To je bio proces koji je tinjao, a onda buknuo u jednom trenutku".
"Negde, kao u Bahreinu, pobunili su se protiv kralja, u Libiji protiv Gadafija, u Siriji takođe protiv vladajuće porodice... Deluju kao iste revolucije, a zapravo su bile potpuno različite".
"Zapad je podržao Arapsko proleće u većini država", dodao je Ivanović.
Bouven je bio u Tunisu, Egiptu i Siriji u vreme Arapskog proleće:
"Svi su bili iznenađeni onim što se tada dogodilo".
"Počelo je kada je mali trgovac doživeo da mu zaplene proizvode, kao i vage. Za jadnika koji je prodavao povrće, to je bila kap koja je prelila čašu, pa se zapalio, a onda su usledili protesti".
"Ljudi su zaista bili spremni za nešto drugačije".
"Nažalost, ono što se dogodilo je propast revolucije. Kontrarevolucionarne snage su bile jake. U Tunisu je predsednik Ben Ali brzo pao. Vojska se nije okrenula protiv demonstranata. I u Egiptu je brzo pao, ali ne može se reći da je revolucija uspela iz političkih razloga".
Ivanović se nadovezao:
"Zapad je podržao prodemokratske opozicione snage u pojedinim zemljama, ali nije svuda bilo isto. U Libiji je Evropa presekla, tačnije Francuska i Italija. Matrica nije bila svuda ista. Intervencija je bilo sa svih strana".
"Bilo je protesta i u Saudijskoj Arabiji, ali nisu uspeli".
Bouven o ulozi Zapada:
"Na Zapadu uvek traže jednu adresu, jednu osobu sa kojom mogu da razgovaraju".
Ivanović je nastavio:
"U Siriji su podržavani najveći fanatici - Islamska država, samo da bi se skinuo Asad".
"Mnogi analitičari navode da je tad Amertika izgubila uticaj. Zapad se spremao za još jednu intervenciju, Rusija je rekla NE, postavljajući se uz Asada, a onda je Zapad odustao".
Bouven je dodao:
"Struktura države Asadove porodice je postavljena da se odupre prevratu. Imali smo Rusiju i Kinu s Asadove strane i standardnu trojku sa Zapada s druge. Obama je rekao da postoji crvena linija, a to je upotreba hemijskog oružja, i da Asad ne sme da je pređe, a Asad ju je prešao, posle čega je Obama samo trepnuo".
Ivanović se nadovezao:
"U Siriji haos ne prestaje ni danas".
"Sve to što se dešavalo izazvalo je migrantsku krizu. Ako se sećate, 2015. Evropa nije znala šta da radi sa tolikim migrantima. Evropa je rekla Turskoj da joj daje sve pare samo da ih zadrži".
(Kurir.rs)