Na današnji dan, 22. decembra 1989. godine, tokom jedine krvave smene komunističkog režima u Evropi sa smrtnim ishodom, tadašnji predsednik Rumunije Nikolaje Čaušesku je sa svojom suprugom Elenom helikooterom pobegao iz prestonice, najpre u njegovu rezidenciju u Snagovu, a odatle u Trgovište, gde ih je uhvatila lokalna policija. Nakon što su predati vojsci, 25. decembra vojni preki sud osudio ih je na smrt.
Pre nego što su ubijeni, Čaušesku je otpevao deo "Internacionale" i rekao da će istorija pokazati da je on bio u pravu, dok je njegova supruga vikala prisutnima da idu dođavola. Egzekuciju nad Čaušeskuovima izvršio je oficir Jonel Bojeru. On je bio jedan od trojice u streljačkom vodu a gorka sećanja na trenutak kada ih je postavio pred zid i pokosio svojim kalašnjikovim oživeo je mnogo godina kasnije.
"I danas sam nervozan kad o tome govorim. Prekinuo sam dva života. U ratu je to prihvatljivo, ali mnogo je teže kad ubiješ nenaoružane ljude. To nikome ne bih poželeo, iako je meni ubijanje ljudi posao", govorio je Bojeru 2014. godine.
On je tada istakao da ne žali što je baš on označio kraj Čaušeskuove tiranije i vladavine straha i nemaštine. I njegova porodica je bila među milionima progonjenih.
"Moj deda je bio sveštenik, liberal, veći deo života je proveo u zatvoru. On je bio zaista srećan nakon tih događaja, srećan što se režim promenio, što je Čaušesku mrtav. Rekao mi je: Bez brige, ja na sebe uzimam sve tvoje grehe", istakao je u svojoj ispovesti Bojeru.
On je dodao da je za ovaj svoj čin platio visoku cenu. To ga je koštalo privatnosti, mira i braka sa ženom koja je bila zabrinuta zbog slave koju je stekao.
Bojeru veruje da su baš njegovi meci ubili Čaušeskuove jer je, kad je počeo da puca, video da se jedan od trojice članova streljačkog voda skamenio na nekoliko trenutaka, a drugi je zaboravio oružje da stavi na automatski način rada pa je uspeo da ispali samo nekoliko pojedinačnih hitaca.
Širom sveta je i dan danas poznato da su Čaušesku i njegova supruga Elena bili veoma zaljubljeni, a par je čak i tražio da umre zajedno, što im je i odobreno. "Ustrelio sam ih veoma brzo. Smatram da sam im omogućio da umru dostojanstveno", dodaje.
Grob Čaušeskuovih, zvanično, ne postoji. Na grobnici gde su sahranjeni stoje imena dva generala sa datumom smrti koji odgovara datumu smrti bračnog para Čaušesku. Država je odbila sve zahteve porodice i sledbenika da se posmrtni ostaci prenesu u neki mauzolej ili crkvu i da im se grob obeleži.
Mesto gde je streljan bračni par Čaušesku u Trgovištu otvoreno je za posete turista. Hvaljenje i veličanje Čaušeskua u medijima zabranjeno je zakonom.
Kurir.rs / Gardian, Foto: Profimedia / AFP