TRUDIM SE DA GLUMAČKI PREPISUJEM OD PAJE, BATE I GAGE: Aleksandar Dimitrijević o seriji Klan i važnoj lekciji koju je naučio!
Na male ekrane već sutra na Superstar TV i ovog vikenda na RTS stiže iz produkcije "Fajerflaj" nova domaća serija "Klan", scenariste i reditelja Slobodana Skerlića. Reč je o savremenoj akcionoj drami koja donosi priču o srpskom podzemlju, a jednu od glavnih uloga, kriminalca Šoka, igra mladi glumac Aleksandar Dimitrijević.
Prvi put se pojavljujete na filmu. Kako ste dobili ulogu?
- Na kastingu. Audicija je imala širi i uži krug. Bio sam pozvan u agenciju da prvo snimim jedan Pašin monolog, a kada sam prošao u uži izbor, dobio sam jedan veliki separat, gde je bilo više uloga. Koncept je bio takav da smo svi radili sve uloge, a meni se odmah najviše dopao Šok. Bilo nas je 15 i svako je čitao svaku ulogu. Radeći druge likove, samo sam želeo da igram Šoka. Posle 15 dana pozvao me je reditelj da mi kaže da sam dobio glavnu ulogu. Boban Skerlić mi je dao nadu da i dalje postoje kastinzi, gde ću moći da dam sve od sebe, a da će to imati smisla i da će neko to znati da ceni.
Šta vam je bio glumački najteži zadatak?
- Dopao mi se sam scenario, ali su moje sve scene bile veoma jakog intenziteta i naboja. Plašio sam se kako ću to da iznesem. Kroz pripreme i čitaće probe likove smo postavili na zdrave temelje i meni je sve bilo jasno, pa sam na snimanju mogao da se igram, a da pritom Skerlićevu zamisao sprovedem do kraja.
Gluma nije vaš prvi izbor, već ste završili i filmsku produkciju?
- Od malih nogu sam želeo da se bavim glumom. Sve je počelo u mojoj Osnovnoj školi "Kirilo Savić" u Ivanjici i nekako se tu razvila ljubav. Dosta mi je pomoglo i amatersko pozorište koje sam pokrenuo u svom gradu. Celo moje društvo je pravilo predstave. Za taj period života me vežu lepe uspomene. Sticajem okolnosti, nisam upisao glumu, već produkciju. Odlučio sam da studiram taj fakultet i da svake godine izlazim na prijemni ispit. U jednom trenutku sam upisao i glumu, pa sam završio dva fakulteta.
Ko su vaši glumački uzori, zbog kojih ste i počeli da se bavite glumom?
- Od domaćih glumaca su to Pavle Vuisić, Bata Živojinović i Dragan Nikolić. Na njih gledam kao na posebnu felu ljudi koji su govorili velike istine u kadru. Od stranih, ima mnogo, od Marlon Branda, Al Paćina, De Nira do Viga Mortensena. Na fakultetu su nas učili da ne bi trebalo da imamo idole, već da donesemo svoju energiju na scenu. Od ovih nabrojanih glumaca pokušavam da pomalo prepisujem.
Kakva je sudbina mladog glumca u Srbiji?
- Sudbina mladog glumca je teška. Srbija je malo tržište, a ima nas puno, jer desetak fakulteta ima smer glume. Godišnje izađe oko 100 glumaca. Gluma može čoveku da donese mnoge lepe, ali i ružne momente. Poznajem starije kolege koji su u problemu i žive neizvesnim životom. Takođe, i one koji lepo žive. U glumi je važna i sreća, jer ideš od kastinga do kastinga. Mogu da kažem da sam zadovoljan svojim statusom i ne mogu reći da mi je loše.
Da li ćete u daljoj karijeri igrati sve što vam se ponudi ili ćete birati?
- Želeo bih da radim ono što je kvalitetno i što odskače od osrednjih formata, koje sve češće gledamo na TV. "Klan" je serija koju bih gledao i da u njoj ne igram.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Firefly