Dr Aleksandar Tomić, koji radi u čuvenom Raš univerzitetskom medicinskom
centru u Čikagu, upozorava naš narod da se primiri dok ne prođe pandemija
Aleksandar Tomić od početka pandemije pokazuje šta zna i ume jer se ceo život školovao baš za to - doktorirao je bolničku negu, a specijalizirao kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti i stručni je saradnik zamenika predsednika u poznatom Raš univerzitetskom medicinskom centru u Čikagu.
Za ovog Srbina, kome nije dobro kad čuje da neko tvrdi da korona ne postoji, a već je ubila stotine hiljada ljudi, maska i distanca su „zakon“ dok vakcina i prokužavanje ne urade svoje.
Svašta rade
- Moje je da sprečavam širenje zaraze u bolnici, pripremao sam sve za prijem puno pacijenata, učio zaposlene kako da se štite i koriste opremu. A posebno sam ih podučavao kako da se čuvaju kod kuće jer su gotovo svi zaraženi radnici kovid doneli iz kuće - kaže Aleksandar, koji je zadužen za četiri odeljenja u bolnici.
Bolnica je, veli, napravljena da može da primi, ako zatreba, čak i 1.400 pacijenata u vrlo kratkom roku u slučaju nekog biološkog terorizma, radijacije ili velike zaraze, kakva je i korona. Kod njih je lečen svaki četvrti pacijent Čikaga koji zahteva intenzivnu negu.
- Broj zaraženih u Čikagu u poslednje dve nedelje opada, ali sad se bojimo katoličkog Božića i Nove godine. A Čikago je najveća srpska dijaspora, sezona je slava, ljudi se okupe, opuste s prijateljima i familijom, ne nose maske, ne drže odstojanje. Brinem se i za naše Badnje veče i Božić. Nedelju, dve, tri posle svega opet ćemo imati pune bolnice.
Aleksandar, koji je rođen u Čikagu, voli srpske gozbe. Kod njega je za Đurđic i po 70 gostiju, ali ove godine krsnu slavu je proslavio s porodicom. Najteže mu padaju muke ljudi i smrt.
- Imate pacijente koji su bili i po 30 dana na respiratoru. Ili kad vidiš decu s teškim kovidom, a i takvih ima iako ona manje obolevaju. I posle toga kad vidiš kako se narod ponaša, ne možeš da veruješ. I u Americi, kao i u Srbiji i svugde po svetu, pola njih ne veruju u koronu. Pa čak i kad jedva živi od nje ostanu. I idu na žurke. A tek kad to vidim i u svojoj familiji, strašno me pogađa. Mi, Srbi, često teramo po svome. Međutim, vidi svetlo na kraju tunela.
Optimista
- Braća i sestre Srbi treba da znaju da će da dođe kraj i ovome. Vakcinacija je početak kraja. Ako bude išlo po planu, na leto da bude masovna, Srbi će ljudski slaviti slave sledeće jeseni .
Vaskrs, nažalost, neće moći opušteno. Al’ onaj 2022. siguran sam da će biti po svim običajima, kao i Božić - priča Aleksandar, čiji je otac iz Valjeva, a majka iz Bosne, i baš ove godine planirao je sa suprugom i troje dece da, posle pet godina, dođe u Srbiju. Ali korona je bila brža od njih. - Ako bog da sledećeg leta ili leta 2022. eto nas u našoj Srbiji!
Kurir / Jelena S. Spasić
Foto: Privatna arhiva