Često ne vidimo sebe kako izgledamo u očima drugih, a kada nam skrenu pažnju, čak i kada je dobronamerno, ne želimo da čujemo, pa se čak i uvedimo. Međutim, jedna mama, koliko god joj nije prijalo što je čula istinu, zahvalna je sinovima koji su joj skrenuli pažnju da mora da menja sebe, a njemu ispovest prenosimo u celosti.
"Mesecima već radim od kuće zbog pandemije korona virusa, već na početku mi je poslodavac, misleći na moje krhko zdravlje, operacije koje sam imala, obezbedio da radim od kuće i zaštiti me koliko je god to moguće. Ispočetka mi je bilo teško da se priviknem na novu kancelariju u kući, ali budući da se sve odužilo, skroz sam se adaptirala. Radim kao da sam u kancelariji sa kolegama. Nisu mi ni deca smetnja, koja su skoro sve vreme kod kuće jer su velika i znaju da mama iako je tu, u stvari je na poslu.
Ali sam se toliko privikla, da se stvarno ponašam kao na poslu. Tu su tone kafe, haos oko laptopa, jer ne ustajem dok ne završim što sam počela, nekada ni po šest sedam sati. I mislim da sa savršen radnik, i da sam savršen kolega, a onda me je sin zaprepastio. Pošto smo svi u istoj sobi, on na kauču ja za velikim stolom, mogao je da me posmatra sa strane, pa i da me analizira.
"Mama, što si nervozna", upitao me je dok sam ja cupkala na stolici i radila. "Nisam, otkuda ti to", odgovorila sam mu i ne pogledavši ga.
"Pa skakuces tu na stolici, a u ustima držiš koru od mandarine", odgovorio mi je...
"Ne, nisam, samo mi se ide u WC. Ja ovako i kad sam na poslu, u kancelariji", poručila sam mu, a onda je usledila šok rečenica.
"Pa mama, ako se tako ponašaš i kad si na poslu, onda izgledaš kao da si luda. Kuku majko, ne bih se čudio da o tebi misle da si užasna i čudna", dodao je, pa sve prepričao i mlađem bratu. I njegova reakcija je bila ista.
"Pa mama, brat je u pravu, nikad ne smeš da se opustiš", objasnio mi je sin, a ja sam samo stala i dobro se zamislila. Onako kako ja sebe vidim, nikako nije ovo što su mi sinovi rekli, ali su me naučili vrednom lekcijom.
kurir.rs
BONUS VIDEO