Porodična kuća Dragoslava Veličića iz sela Kaona kod Lučana izgorela je u strahovitom požaru, a vatrena stihija odnela je sve - od zidova, prozora i nameštaja, do decenija mukotrpnog rada uloženog u nju.
Stradala je i stolarska radionica, koja je bila jedini izvor prihoda za Dragoslava i njegovu nezaposlenu suprugu. Tako je Veličićima ostala samo neopisiva tuga zbog gubitka koji ih je zadesio početkom decembra.
- Snalazimo se, pomažu nam komšije, idemo kod ćerke i zeta. Sve što im je ostalo je nekoliko ovaca koje uzgajaju za sopstvene potrebe. Veličići su preko noći ostali bez ičega, a jedino što im je ostalo je neopisiva tuga. Ostala su nam deca živa i zdrava i ostali smo mi živi. Eto, dok ima nas i njih, borićemo se - kaže gospođa Veličić kroz suze.
Tračan uzrok požara nije poznat, a četiri decenije mukotrpnog rada nestale su u nepuna dva sata. I na pragu osme decenije, Dragoslav mora da krene ispočetka:
- Ja sam pošteno zaradio sve i sada se vraćam da ponovo kućim. Ostala mi je samo lična karta, ništa drugo nemam. I radionica i alat, ja kad bih imao bilo šta od alata, pa da krenem ponovo da stvaram.
Od kuće Veličića ostao je samo šut, a oni polažu nade u dobre i humane ljude širom Srbije kako bi premostili predstojeću zimu.
Njihovu tešku situaciju prepoznala je i matična opština. Vladimir Knežević, odbornik u SO Lučani izjavio je da će opština videti da na sve načine izađe u susret nesrećnoj porodici.
- Vremenski faktori nam idu u prilog, voljni smo da što pre krenemo sa radovima - izjavio je Knežević.
Do tada ova nesrećna porodica nada se da još uvek ima humanosti u ljudskim srcima,da će osmeh pobediti suze i da će se naći još neko ko će pomoći ovoj unesrećenoj porodici da ponovo stane na noge.
(Kurir.rs)