Skupština Srbije usvojila je večeras izveštaje nezavisnih institucija za prethodnu godinu - Državne revizorske institucije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je u 2019. godini primio oko 14.000 predmeta i da se najveći broj odnosio na povredu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
On je primetio da se institut pristupa slobodnim informacijama od javnog značaja i dalje koristi u velikoj meri, navodeći da informacije najviše traže građani-pojedinci, pa tek onda udruženja građana, novinari, sami organi vlasti, političke strane i privredni subjekti.
Prema njegovim rečima, podnosioci zahteva najteže dolaze do onih informacija koje su u vezi sa budžetskim sredstvima, javnim nabavkama, investicijama i evidenciji o javnim sredstvima.
Predsednik DRI Duško Pejović rekao je danas da je u reviziji obuhvaćeno 29,2 milijarde dinara javnih nabavki i da je utvrđeno 2,82 milijardi dinara nepravilnosti, odnosno 9,7 odsto.
On je dodao da se najviše događa da se u konkursnoj dokumentaciji određuju dodatni uslovi za učešće u postupku javne nabavke na kojoj je akcenat da se pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivali na portalu javne nabavke u propisanom vremenskom delu ili samom roku ili nisu objavljeni uopšte.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je danas da je ta institucija primila više od 3.200 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, a najviše poteškoća u tom smislu imali su u imovinsko-ekonomskoj oblasti.
Pašalić je u Skupštini Srbije kazao da se pritužbe građana najvećim delom odnose na povredu prava na zaštitu imovine, pravo na dobijanje odluka u zakonskom roku, kao i pravo na poštovanje najboljih interesa deteta.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je u 2019. godini postupala u 1.479 predmeta, od čega 711 pritužbi.
Prema njenim rečima, najviše pritužbi u 2019. godini podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, nešto više od 16 odsto od ukupnog broja pritužbi.
Na drugom mestu je diskriminacija po osnovu pola sa preko 13 odsto od ukupnog broja podnetih prijavi, a potom po osnovu zdravstvenog stanja 12 odsto pritužbi.
(Kurir.rs/Tanjug)