PRIČA JEDNE PACIJENTKINJE: Kad shvatiš da si samo delić prašine, TU SU PLEMENITI LJUDI koji biju bitku za tvoj život
Ovo je priča Nade Vjetrović, koja je bolno iskustvo s koronom prošla u KBC "Bežanijska kosa", a sa opakom bolešću i strahovima izborila se uz pomoć profesionalaca i divnih ljudi ove bolnice. Nadin post prenosimo u celost:
KBC „Bežanijska Kosa“
Postoje oni nejlepši trenuci koji te vode do najdaljih visina, daju ti snagu i veru da je ceo svet samo tvoj. A onda se dese trenuci u kojima shvatiš kako si samo delić najsitnije prašine koji i najmanji lahor može da odnese ko zna gde...
Ovom prilikom, želim da se beskrajno zahvalim kovid bolnici ,,Bežanijska kosa“ čiji sam bila pacijent i moglo bi se reći u nesreći doživela sreću i zadovoljstvo da kroz bolno iskustvo vidim kako neki dobri, plemeniti, stručni ljudi, samo ljudi i profesionalci potpuno posvećeno pokušavaju da biju bitke za naše „male“ živote ....za naše velike porodice ... za našu budućnost.
Onaj prvi utisak savršene organizacije u kojoj se od momenta kada uđeš u ambulantu osećaš bezbedno, sa puno razumevanja svih, pred koronom „ogoljenih“, doktora, medicinskih sestara, pomoćnih radnika koji su bezrezervno izložili svoje živote i živote svojih najmilijih jer slede samo jedan cilj a to je misija da pomognu, spase i sačuvaju moj.... tvoj ... naš život..Prvi susret i neizmerna zahvalnost mladoj, punoj entuzijazma i tako predanoj doktorki Ivani Lazic a vidiš samo ...ogroman broj pacjenata, koji pristižu ali nema nervoze, dočekaju te sestre i doktori i nije im teško da ti kažu i dušo... i polako... i bez panike... i daju ti snagu da osnažiš misli i boriš se i sam iznutra.
Ležala sam na odeljenju ortopedije i ovom prilikom se zahvaljujem svom osoblju, dr Nataši Stanisavljević, drugim dežurnim doktorima, svim predivnim sestrama, servirkama..., koji su u svakom trenutku i ako je pacijenata mnogo pored svakog od nas, da sve provere, proprate i drže pod kontrolom, ali tako posebno, neprocenjivo vredno kao da lebde a ne da hodaju.
Beskrajno zahvalna doktorki dr Mariji Milenković, koja je svojom stručnošću i znanjem prepoznala kritičan trenutak i sačuvala ovaj jedan moj mali život i bezbroj drugih i radeći tako posvećeno i sama se zarazila ali i dalje iz postelje pomno brinula o pacijentima za koje je njena odluka bila ona tanka linija između života i smrti.
Moj lični utisak je savršeno dobra organizacija na vrhu ove sjajne ustanove. Razumevanje za svoje ljude koji se bore, podrška, profesionalni i iznad svega ljudski pristup od strane direktorke dr Marije Zdravković, sigurna sam jeste temelj i pokretač da su svi zaposleni tako posvećeni i iskreno prisutni u surovoj i neizvesnoj borbi za ozdravljenje.
Dragi, dobri, plemeniti... svi zaposleni u bolnici ,,Bežanijska kosa“ hvala vam što postojite a ja se iskreno nadam da se naš verujući narod duboko u sebi moli za vaše zdravlje i za zdravlje i sreću vaših najbližih.
Vaša hrabrost je toliko velika da se i najhrabriji može postideti jer vaša profesija je postala vaš poziv.
Svako dobro vam želim i mnogo snage da izdržite do svanuća.
Beskrajno Hvala!
(Kurir.rs)