Iako često koristimo izraz „čvrsto tlo" kao sinonim za postojanost, planeta na kojoj živimo veoma je dinamična i podložna potresima.
Savremena seizmologija u stanju je da opiše, klasifikuje i objasni mnoge od fizičkih procesa koji leže u podlozi zemljotresa.
No uprkos vrtoglavom narastanju naših saznanja, zemljotresi umnogome ostaju nepredvidiva pojava.
Serija zemljotresa rano jutros pogodila je Hrvatsku, a potres se osetio i u glavnom gradu Zagrebu.
I u nekim delovima Srbije moglo se osetiti blago podrhtavanje tla i to u Novom Sadu, Bačkoj Palanci i Novom Beogradu.
U martu ove godine okolinu Zagreba pogodila su dva snažna zemljotresa kada je povređeno nekoliko desetina ljudi. To je bio najsnažniji zemljotres u Zagrebu u poslednjih 140 godina - prvi jačine 5,3 strepena po Rihteru, a drugi 5 stepeni Rihterove skale.
"Područje Hrvatske je seizmično područje i tamo će se uvek dešavati zemljotresi, s obzirom na to da se ono nalazi blizu Jadranskog mora", izjavila je dr Ana Mladenović, naučni saradnik Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Ona je objasnila zašto uopšte dolazi do zemljotresa i koliko je Srbija zaštićena od ovih prirodnih pojava.