Premijerka, ministarka, poslanica, lekarka, direktorka, ili pak žena premijer, žena ministar? Da li je ministarka žena ministra ili je to jednostavno njena stečena titula?
Dosta se polemike povelo na društvenim mrežama nakon što je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović poslaniku Ujedinjene doline-SDA Sandžaka Enisu Imamoviću rekla da nije supruga ministra pa da je oslovljava kao Nušićevog lika.
Imamović je govorio o položaju manjina u Srbiji i Joksimović se obratio sa "gospođo ministarka" na šta je ona reagovala.
- Imali ste jedan mizogeni nastup prema meni jer ste me oslovili "gospođom ministarkom". Ja nisam Nušićev lik jer nisam supruga ministra, nego sam ministar. Uvedite to sebi u vokabular - poručila mu je Joksimović.
To je bilo dovoljno da se polemika iz skupštine prenese i na društvene mreže.
Baš kao i svaka promena, potrebno je vreme tokom kojeg se ustaljuje neka pojava kako u službenoj tako i u javnoj upotrebi, te se sada dosta polemiše kada je reč o formi pojedinih funkcija u čijoj su ulozi žene.
Rasprava, šale, komentari, nizali su se redom, a mišljenja u svemu ovome su podeljena.
Kako se vremenom povećava broj žena u politici širom sveta, te sada ima dosta više ministarki, poslanica, premijerki, kancelarki to je i uticalo na praksu upotrebe ovih imenia i to su sada već normirani nazivi funkcija.
- Stvar je u tome da je ministarka nekada značilo žena ministra, ali vremenom dolazi do evolucije jezika po je tako sada u upotrebi i ministarka, posebno za one koji potenciraju rodnu ravnopravnost. Tako imamo u upotrebi i dopisnicu, premijerku, predsednicu. Ni jedno ni drugo nije pogrešno, došlo je do evolucije i sa jezičke strane tu nema greške, zavisi od pojedinca kako kome odgovara da koristi - kaže za Kurir profesor stilistike i retorike Dobrivoje Stanojević.
Takođe, u zavisnosti od teritorijalnog prostora srpskog jezika, mnoga zanimanja imaju naporedne forme kao što su profesorka/profesorica, šefica/šefovica, direktorka/ direktorica, rektorka/rektorica, hirurškinja/hirurginja.
Isto tako u administrativnoj upotrebi su neke funkcije već sasvim uobičajene sekretarka, načelnica, predsednica, dok su neke tek na početnoj stepenici odbira kao što je biskupica, negde i biskupkinja, ili vatrogaskinja, pored češćeg oblika žena vatrogasac.
Dakle, ne postoji dovoljno rašireno znanje o povezanosti roda i jezika, kao ni svest o tome šta sve jezikom činimo. U osnovi zahteva za upotrebu rodno osetljivog jezika leži potreba da se žene u javnom prostoru učine vidljivijim, s pretpostavkom da se takvim jezičkim ponašanjem može uticati na promenu patrijarhalne svesti i predstava o inferiornom položaju žene u društvu.
(Kurir.rs/I.R.)